Хаити: Гаити — информация о стране, достопримечательности, история

вся информация о стране, описание достопримечательностей, путеводитель с фото 2020

Республика Гаити (гаит. креольск. — Ispayola, фр. — Hispaniola) — одна из стран Карибского бассейна. Она занимает треть одноименного острова в западной части. Восточную половину острова занимает Доминиканская Республика. На севере остров омывается Атлантическим океаном, на юге — Карибским морем. Гаити — государство со сложной, но довольно интересной историей и с неопределенным будущим. Несмотря на то, что за последние десятилетия страна столкнулась с многими трудностями, в настоящее время индустрия туризма процветает, привлекая инвестиции в экономику страны.

Содержание

Общая информация

Республика Гаити — красивая, но бедная страна с богатой культурой, уникальной среди постколониальных государств. Если вы планируете семейный отдых, лучше всего остановиться на одном из курортов, но не забудьте посетить и более богатые регионы, например Песьонвиль (если вы находитесь вблизи Порт-о-Пренс).

Когда вы путешествуете по Гаити, очень полезно заводить знакомства с местными жителями, поскольку так будет легче и безопаснее для вас. Вы будете спокойнее себя чувствовать, допустим, если вы захотите отведать местной еды, прокатиться на необычном автобусе «тап-тап» или же просто пройтись по многолюдному рынку.

Климат

  • Климат Гаити — тропический пассатный, внутренние области острова защищены горами от холодного океанского ветра. Остров расположен в так называемом «поясе ураганов», поэтому он подвержен сильным штормам в период с июня по ноябрь. Время от времени остров страдает от наводнений, землетрясений и засухи.
  • Путешествуя по Гаити, необходимо всегда иметь при себе аптечку, а также зажигалку и фонарик, поскольку на острове часто отключают электричество. Положите в аптечку антидиарейные, жаропонижающие и анальгезирующие средства. Не употребляйте воду из местных водоемов.

Рельеф

В Гаити преимущественно горный рельеф. Высшая точка острова — пик Ла-Сель (2777 м). Благодаря своему рельефу Гаити является раем для тех, кто любит прогулки в горах и скалолазание.

Регионы

Центральный

Расположен в центральной части страны. Здесь сосредоточена основная масса населения.

Северный

Здесь находятся самые популярные города после столицы, а также любимые туристами пляжи рядом с городом Кап-Аитьен.

Южный

Наименее населенный регион страны. Набирают популярность такие направления, как Жакмель, Порт-Салют и остров Ваш.

Города

  • Порт-о-Пренс — столица Гаити. Здесь располагается множество музеев, галерей, магазинов и отелей. Как и по всей стране, в столице находятся прекрасные пляжи. Наиболее популярные карнавальные фестивали проходят здесь, в частности, в парке Шанмас.
  • Кап-Аитьен — второй по величине город страны, расположен на побережье Атлантического океана вблизи красивых пляжей и старинных фортов. В городе находятся памятники французской колониальной архитектуры.
  • Гонаив — здесь 1 января 1804 года Жан-Жак Дессалин подписал Акт о независимости Гаити, провозгласив тем самым создание первой черной республики. Главная достопримечательность города — Кафедральный собор.
  • Жакмель — город с красивым историческим центром, культурная и художественная столица страны. Здесь зачастую проводятся карнавальные фестивали.
  • Остров Ваш — небольшой остров у побережья Ле-Ке. В настоящее время здесь развивается множество курортов, а также построен аэропорт.
  • Ле-Ке — главный порт в Южном регионе Гаити и популярная отправная точка на остров Ваш. Прекрасное место для водных видов спорта.
  • Песьонвиль — богатый и более безопасный пригород Порт-о-Пренса, где располагается большинство столичных ночных клубов, ресторанов. Здесь живут и отдыхают богатые гаитяне и иностранцы. Здесь находятся живописные трущобы «Jalousi», окрашенные в яркие цвета.
  • Пор-де-Пе — тихий город, отсюда отходит паром на остров Тортуга — практически неизведанный тропический рай, где, согласно сказаниям, обитали пираты.
  • Порт-Салют — родина президента Аристида. Здесь находятся невероятно красивые длинные пустынные пляжи с белым песком.
  • Акен — город, расположенный на красивой равнине, идеальное место для прогулок.

Другие популярные направления

  • Крепость Анри Кристофа (также известная как цитадель Лаферьер) расположена высоко на горе. Отсюда открывается вид на город Мило. У подножия горы стоит дворец Сан-Суси.
  • Лабади — частный порт, открытый для захода круизных судов.
  • 27 исторически значимых развалин вблизи Моль Сен-Никола на северо-западе страны. Это стратегический залив, с которого начинается Наветренный пролив, так же называемый «американским Гибралтаром». Хорошее место для занятия различными видами спорта (виндсерфинг, кайтсерфинг, горный велосипед, походы и т. д.).
  • Остров Рат.
  • Национальный парк Макайя — место, о котором зачастую забывают, несмотря на то, что здесь находится большое количество растений и животных. По парку лучше гулять с профессиональным гидом.
  • Остров Тортю.
  • Массиф-де-ла-От — красивая равнина на юге Гаити, подходят для пеших прогулок.
  • Остров Гонав — непопулярное туристическое направление, однако отличное место для прогулок на лодке и водных видов спорта.
  • Острова Кайемит.
  • Ла Гранд-Ке.
  • Кот-де-Фер.
  • Кот-де-Аракаденс.
  • Трущобы “Жалюзи”.

Как добраться

Визы необходимы только для граждан Колумбии, Кубы, Доминиканской Республики и Панамы. Граждане других стран могут находиться в стране без визы три месяца.

На самолете

Туристы прилетают в Гаити в Порт-о-Пренс в Международный аэропорт имени Туссен-Лувертюра (РАР) или в Международный аэропорт Кап-Эциан (САР), находящийся на севере. Билеты можно приобрести в Интернете посредством различных онлайн-сервисов. Также возможны полеты внутри страны. Цены на эти рейсы могут колебаться в зависимости от уровня инфляции, но, как правило, варьируются от 125 — 132 долларов за полет в Порт-о-Пренс и обратно, а цены на перелет из Порт-о-Пренса в Жакмель ниже. Самая дешевая, надежная и популярная авиакомпания — Sunrise Airways.

В городе Жакмель действует региональный аэропорт, но он не имеет регулярного графика полетов.

Авиакомпании, осуществляющие рейсы в Гаити:
  • American Airlines,
  • Delta,
  • JetBlue,
  • Spirit Airlines,
  • Air France,
  • Air Canada,
  • United Airlines,
  • U.S. Airways,
  • Sunrise Airlines,
  • Caribe Airlines,
  • LIAT Airlines.

На автобусе

Caribe Tours организовывает поездки на автобусе из Санто-Доминго в Песьонвиль. Автобус отправляется в 11.00 раз в день. Билет в одну сторону стоит 40 долларов, налог — 26 долларов (100 доминиканских песо). Автобус прибывает в Песьонвиль поздно ночью, поэтому рекомендуется заранее договориться о жилье.

Также возможно пересечь границу между Доминиканской Республикой (город Дахабон) и Гаити (Уанаминт). Граница открыта только днем. Отсюда вы можете поймать местный транспорт и добраться до Кап-Аитьен.

Другой, более дешевый способ добраться из Санто Доминго в Порт-о-Пренс — это доминиканский микроавтобус «гуа-гуа». Остановка находится в нескольких кварталах к северу от парка Энрикийо. Стоимость проезда — 380 доминиканских песо (около 10 долларов), дорога занимает 5 часов. Автобус прибывает в приграничный город Химани, отсюда можно добраться до пограничного поста пешком (4 км) или на скутере за 50 доминиканских песо.

Граница открыта с 09.00 до 18.00, но не стоит полагаться на это расписание. Границу можно пересечь, избегая иммиграционных процедур в обеих странах. Несмотря на то, что это незаконно, вы сэкономите десятки долларов на взятках, а также сможете быстрее попасть в страну. При пересечении границы в Доминиканскую Республику вас попросят предъявить паспорт, иммиграционного или таможенного контроля нет. В Гаити попасть так же легко: заполните зеленый бланк и оплатите названную сумму (около 100 доминиканских песо). Помните, что на границе нет банкоматов.

Вы можете обменять доминиканские песо и доллары на гаитянские гурды по выгодному курсу. От границы до Порт-о-Пренса можно добраться на общественном транспорте. Вы можете доехать до Круа-де-Буке на автобусе или микроавтобусе за 50 гаитянских гурдов (дорога займет 1,5 — 2 часа), отсюда еще час дороги до Порт-о-Пренса (5 гаитянских гурдов). Дорога до Порт-о-Пренса подвержена наводнениям. Солдаты на границе утверждают, что эта дорога безопасна от грабежей и похищений, однако лучше попасть в столицу до наступления темноты.

Передвижение по городу

С личным водителем

Для передвижения по Гаити можно нанять личного водителя. Это будет стоить как аренда автомобиля, но дороже, чем проезд в автобусе или микроавтобусе. У водителей есть личные автомобили, и они могут отвезти вас куда вам нужно. Дорожных знаков очень мало, поэтому довольно трудно ориентироваться на дороге без посторонней помощи. Также водители могут посоветовать вам отели и кафе.

Легче всего найти водителя рядом с отелем Oloffson. Также они часто стоят на дороге. Независимо от того, где вы остановились, всегда можно попросить на стойке регистрации, чтобы вам вызвали такси, и, вероятнее всего, вам предложат услуги родственника или хорошего друга. Если вам повезет, вашим водителем будет Аликс Тое, он расскажет вам множество историй о знаменитостях, которых он возил, включая Жан-Клод Ван Дамма.

На автомобиле

Автомобили можно арендовать в таких сервисах, как Hertz, Avis и др. Такси в Гаити обычно представлены внедорожниками и грузовиками, поскольку дороги здесь находятся в плохом состоянии, а также преобладают грунтовые дороги. Цены на такси умеренные (например, стоимость проезда из Порт-о-Пренса в Леоган — 450 гаитянских гурдов, или 11,53 доллара), учитывая, что такси предлагают комфорт и безопасность по сравнению с поездками в автобусе или микроавтобусе.

На автобусе

Автобусы «тап-тап» — наиболее экономный способ путешествовать в Гаити. Они представляют собой видоизмененные грузовики или фургоны и распространены по всей стране. Кузов таких грузовиков накрыт высоким деревянным навесом, и в нем установлены деревянные лавочки для пассажиров. Тап-тапы окрашены в яркие цвета, и зачастую на них пишут религиозные лозунги, например Jesus vous aime (“Иисус любит вас”).

В Порт-о-Пренсе средняя стоимость проезда на автобусе — 10 гурдов (0,25 доллара). Это довольно удобный способ передвижения, так как вы можете выйти в любом месте, крикнув водителю “merci!”. Тем не менее, тап-тапы иногда переполнены людьми, что представляет опасность при передвижении в горах. Туристам, которые не говорят на креольском, не рекомендуется ездить на тап-тапах без посторонней помощи. Также существуют видоизмененные школьные автобусы, предназначенные для более длинных поездок.

Более удобной альтернативой для дальних поездок являются микроавтобусы. Они сосредоточены в различных местах по всему городу, в зависимости от места назначения. Стоимость проезда до Жакмеля — около 150 гурдов (3,75 доллара), передние места — 200 гурдов (5 долларов).

Языки

Официальными языками Гаити являются французский и гаитянский креольский, который сложился на основе французского и на 92 процента состоит из французских слов (остальные слова взяты в основном из африканских языков и языка коренного населения Тайно, с элементами испанского). Гаитянский креольский язык является родным языком населения, в то время как французский является административным языком, хотя только 15 процентов гаитян могут говорить на нем и около 2 процентов знают его в совершенстве.

Креольский язык созвучен с французским на самом базовом уровне, поэтому носитель французского языка сможет понять его при определенных условиях. Жители Гаити будут очень признательны, если вы постараетесь выучить пару фраз на одном из официальных языков (предпочтительно креольском), вместо того чтобы нанимать переводчика или говорить с ними на английском. Гаитяне, занятые в сфере туризма, обычно хорошо говорят на английском. В городах, расположенных вдоль границы с Доминиканской Республикой, легко найти людей, которые владеют испанским языком на разговорном уровне.

Группы миссионеров часто нанимают переводчиков для того, чтобы общаться во время поездок.

Достопримечательности

  • Лабади — это курорт, взятый в аренду на долгий срок американской компанией Royal Caribbean International. Хотя он часто описывается в рекламах как отдельный остров, на самом деле он соединен с Гаити, но отгорожен от прилегающих территорий. Круизные судна входят в док на заново отстроенную пристань.
  • В число достопримечательностей входят блошиный рынок, традиционные гаитянские танцевальные представления, многочисленные пляжи, водные виды спорта и аквапарк.
  • В последнее время город Жакмель, благодаря своей репутации политически стабильного города, привлекает местных и иностранных туристов своими постройками эпохи французской колонизации, красочными фестивалями, чистыми пляжами и проводимым здесь с недавних пор кинофестивалем.

Несмотря на многие препятствия, богатая культура и история Гаити позволили стране поддерживать умеренное развитие и потенциальный рост туристической индустрии. Самостоятельное путешествие по Гаити не рекомендовано, однако оно набирает популярность. Tour Haiti — одна из немногих туристических компаний, находящихся в Порт-о-Пренс, куда стоит обратиться, планируя путешествие по Гаити.

Чем заняться

  • Champs De Mars (Шанмас) — столичный парк. Здесь вы найдете памятники, сцену, кинотеатр и игровые площадки.
  • «Marché an Fer» — железный рынок в Порт-о-Пренсе, где можно приобрести различные поделки, еду, одежду и ювелирные изделия.
  • Ликероводочный завод «Barbancourt» — здесь производится знаменитый гаитянский ром Barbancourt. На заводе можно продегустировать ром, купить несколько бутылок и посмотреть процесс его изготовления.
  • Цитадель Лаферьер — крупнейшая крепость в Западном полушарии. Здесь вы можете увидеть старинное оружие и пушечные ядра. Добраться сюда можно пешком либо на лошади.
  • Дворец Сан-Суси — это то, что осталось от огромного замка короля Анри Кристофа.
  • Форт Жак — еще одна из многочисленных крепостей Гаити, где также можно найти много пушечных ядер.
  • Bassin Bleu, Жакмель — окунитесь в прохладную, синюю, как небо, воду этого прекрасного водоема!
  • MUPANAH — музей в Порт-о-Пренсе, где находится много исторических экспонатов.
  • Musée Ogier Fombrun — музей, расположенный на красивом побережье Кот-де-Аркаденс. Он является частью отеля-курорта «Мюлин-сюр-Мер». В музее выставлены старые документы, оружие, обмундирование и модель плантации. Это место подойдет любителям истории.
  • Арт-галереи — в Гаити вы найдете множество арт-галерей, где выставлены захватывающие произведения искусства.
  • Собор Кап-Аитьен — памятник классической испанской архитектуры.
  • Пляж Gelee Beach — место проведения лучших музыкальных фестивалей Гаити.
  • Отдых на пляже в городе Жакмель доставит вам удовольствие. Приятно прогуляться по довольно простой, но красивой набережной, откуда открывается вид на пляж. Здесь также расположены небольшие торговые лавочки, кафе и сцена для уличных артистов.
  • Saut-D’eau — водопад, расположенный недалеко от Порт-о-Пренса. Это религиозное место для верующих гаитян, поэтому здесь можно увидеть молящихся людей. В водоеме разрешено купаться и нырять, но, как всегда, будьте осторожны.
  • Furcy Forest — лес, расположенный рядом с Порт-о-Пренс и Жакмель. Это удивительное место, где можно взбираться на горы и прогуливаться по равнинам.

Покупки

Гаитянский гурд (HTG) — валюта Гаити.

По состоянию на апрель 2014 года 1 доллар стоил 48.85 гурда.

Хотя торговцы по закону обязаны указывать цены в гурдах, практически все цены указаны в «долларах» — не американских, а гаитянских долларах, которые равняются 5 гурдам. Это является пережитком американской оккупации Гаити в начале XX века, когда 5 гурдов приравняли к одному доллару США.

  • Гаити стала известна благодаря своим довольно неформальным оживленным рынкам. Здесь можно найти все — от самых причудливых до казалось бы ненужных вещей — по весьма приятной цене. Рынки Гаити предлагают множество изделий ручной работы. Торг приветствуется, поскольку большинство гаитян просят с иностранцев двойную цену.
  • В столице есть крупные розничные супермаркеты, где можно купить все необходимое по фиксированным ценам.
  • Более привычные магазины можно найти в некоторых отелях и курортах.

Еда

  • Гаитянская кухня — это удивительная смесь французских и африканских особенностей. Она похожа на доминиканскую кухню, но все же отличается использованием множества ярких специй. Жаркое из козла «кабрит», закуска из жареной свинины «гриот», птица под креольским соусом «пулет креоле», рис с дикими грибами «дю риз жонжон» — все эти блюда невероятно вкусны и уникальны.
  • В прибрежных городах преобладают различные виды рыб, омары и моллюски. Также на острове вы обнаружите большое разнообразие фруктов, включая гуаву, ананас, манго (самый ценный фрукт Гаити), бананы, дыню, плоды хлебного дерева, а также сахарный тростник, который продается на улицах в порезанном и очищенном виде.
  • Рестораны в больших городах предлагают вкусную и безопасную пищу, приготовленную из чистых продуктов и воды.
  • Типичное гаитянское блюдо, как правило, состоит из риса (коричневого или белого). Популярным блюдом является «пиклиз», куда входят жареные овощные бананы, жареная свинина и салат из капусты, моркови и лука.
  • В уличных лавках также можно отведать гаитянскую кухню, в частности жареные блюда. Внимательно наблюдайте за процессом готовки и просите хорошо прожарить ваше блюдо, особенно если это мясо.
  • Тем не менее, даже в местах, где воду очищают, не стоит полагать, что сырые овощи (такие как салат и помидоры) были хорошо вымыты. В небольших и скромных кафе старайтесь есть только те овощи и фрукты, с которых можно снять кожицу, и пить воду только из бутылок. Убедитесь также, что лед сделан из очищенной воды, а мясо хорошо прожарено.
  • Если у вас нет возможности пить воду из бутылки или кипяченую воду, можно выпить воду из только что открытого кокоса, не беспокоясь за свое здоровье.

Выпивка

Возраст, с наступлением которого разрешается потребление спиртных напитков в Гаити, — 16 лет.

  • Гаитянский ром известен по всему миру. Самым первоклассным ромом считается “Barbancourt 5 star”.
  • “’Clairin” — местная «огненная вода», изготовляемая из сахарного тростника и различных трав, продается в бутылке.
  • “Prestig” — наиболее популярное пиво, оно хорошего качества и имеет превосходный вкус.
  • Также не забудьте попробовать напиток “Papye” — молочный коктейль из папайи, невероятно освежающий в жаркий день.
  • “Crema” — вкусный сливочный алкогольный напиток, который готовят из кокосового молока.

Музеи

  • Путешествуя по Гаити, вы узнаете много нового. Об истории страны можно узнать в музее, расположенном в Порт-о-Пренсе. Здесь вам расскажут об отцах-основателях Гаити, тактиках обороны, которые они использовали, покажут старые документы и даже корону Анри Кристофа, который правил Северным Гаити в 1800 году.
  • Цитадель Лаферьер и дворец Сан-Суси также помогут вам в изучении истории Гаити. Профессиональные гиды проведут вас по крепости, где находятся пушки, пушечные ядра, старинное оружие и многое другое.
  • Также началось строительство Музея тайно (тайно — коренное население Гаити).

Образование

Образовательная система Гаити находится не в лучшем состоянии, и власти пытаются ее улучшить. Если вы хотите увидеть какой-нибудь колледж, отправляйтесь в один из местных университетов.

Работа

В основном вы можете заниматься только миссионерской работой. Это включает работу в приютах, центрах по усыновлению, строительство домов, поставку продуктов питания и оказание помощи. Для удобства в общении лучше выучить креольский или французский язык.

Меры предосторожности

  • Гаити довольно безопасная страна. Уровень преступности на Гаити сопоставим с уровнем преступности города Лонг-Бич в Калифорнии, так что можно сказать, что Гаити — безопасная страна. Она числится в списке 75 самых безопасных стран Карибского бассейна.
  • Путешествуя по Гаити, следите за новостями, поскольку возможны демонстрации и шествия.
  • Ночью лучше не путешествовать несмотря на то, что улицы патрулируют полиция и службы ООН.
  • Не носите с собой большие суммы денег и не показывайте никоим образом, что у вас много денег, поскольку вы рискуете быть ограбленным. Будьте особенно осторожны, находясь среди нищих.

Здоровье

  • Будьте очень осторожны в Гаити, так как существует опасность заражения холерой. Вы будете в порядке, если не будете употреблять зараженную воду. Также нежелательно находиться в бедном районе. После контакта с зараженным человеком тщательно вымойте руки и нанесите антибактериальное средство.
  • Поскольку санитарные условия в Гаити оставляют желать лучшего, пейте воду только из бутылок и избегайте употреблять водопроводную воду.
  • Медицинские учреждения доступны во всех крупных городах, хотя качество их намного ниже, чем в развитых странах. Во многих небольших городах и деревнях также есть поликлиники. Тем не менее, существует нехватка медицинского оборудования и большинства лекарственных средств.
  • Наибольшую опасность для туристов в Гаити представляют малярия и обезвоживание. Необходимо обратиться в специализированную клинику, чтобы получить противомалярийную профилактику. Потребности в питьевой воде могут быть удовлетворены благодаря многим системам по очистке воды, предназначенным специально для походов, а также можно купить воду в бутылках по умеренной цене. Не рекомендуется умываться водой из рек и озер, поскольку существует риск заражения заболеваниями, передающимися через воду.
  • В зависимости от вашего маршрута вам, возможно, придется много ходить пешком, поэтому чрезвычайно важно приобрести удобную обувь (ботинки или сандалии) для предотвращения мозолей и волдырей.

Уважение к традициям

  • Первое, что замечают миссионеры и туристы, прибывающие в Гаити, это то, что гаитяне — весьма достойные люди: они сохранили свою гордость несмотря на все, через что им пришлось пройти. В городах есть нищие и торговцы, но они скорее исключение, чем правило. Не ожидайте, что вам будут кланяться в ноги. Бедные гаитяне всегда рады принимать подарки, но при этом они держатся прямо, смотрят вам в глаза и отвечают искренним «mersi!» (спасибо).
  • Гаити — страна довольно консервативных норм. Женщинам рекомендуется ходить в скромных платьях. Следует смотреть людям в глаза, приветливо махать рукой и относиться ко всем с уважением, как к равным, независимо от того, в каких бедных условиях они живут.
  • Постарайтесь выучить пару основных фраз на креольском языке.
  • Перед тем как фотографировать местных жителей, спрашивайте, не против ли они. (обычно гаитяне просят за это деньги). Не фотографируйте все подряд, особенно груды мусора, которые встретятся вам в некоторых больших городах (в Порт-о-Пренсе или Кап-Аитьене), или что-либо, чем не гордятся гаитяне, поскольку это считается оскорбительным.
  • Беспрепятственно можно фотографировать красивые пейзажи, культурные события и исторические места.
  • Имейте при себе несколько гурдов для детей, которые носят ваш багаж, натирают обувь и подзывают тап-тап в аэропорту (но остерегайтесь карманников).
  • Иногда туристы ходят по городу и раздают конфеты и долларовые купюры. Многие люди, особенно дети, с радостью примут ваши подарки, однако для большинства людей это будет казаться оскорбительным, поскольку это компрометирует достоинство гаитян. Носите с собой дополнительную бутылку воды и еду, чтобы угостить водителя, гида или переводчика.
  • Будьте терпеливы, поскольку движение в Гаити довольно медленное. Большинство людей посмеется над вашим нытьем, однако некоторые могут найти это оскорбительным.
  • Носите с собой фотографии города, откуда вы приехали, вашего рабочего места или ваших друзей, чтобы иметь возможность показать их друзьям, которых вы заведете на острове. Это те вещи, которые превратят вас из обычного туриста в реальную личность, и вы сможете найти настоящего друга.
  • Возможно вам будет немного непривычно, если до этого вы никогда не сталкивались с такой разницей культур. Если вы слишком чувствительно относитесь к бедным людям, то Гаити — не для вас. Будьте вежливы, но не навязчивы. Местные жители открыты для общения, вы можете спокойно задавать им вопросы. Помните, что вы являетесь гостем в их стране. Не ожидайте, что к вам будут относиться как к королю или королеве только потому, что вы иностранец (хотя вы, возможно, получите некоторые дополнительные привилегии). Гаитяне — добрые и отзывчивые люди.
  • Жители острова Гонав в меньшей степени контактируют с представителями запада, чем гаитяне в Порт-о-Пренсе. Дети кричат «blanc, blanc, blanc» (белый), когда вы проходите мимо. Также дети с радостью пройдутся с вами, покажут, как правильно кидать камни в воду, и будут сильно стараться общаться с вами. Они могут взять с вас плату за то, что вы поднимете ракушку, или за фотографию с их ослом (6 долларов). Вы не обязаны платить, но не фотографируйте их без их согласия.
Страны мира — Гаити: расположение, столица, население, достопримечательности, карта Гаити.

Расположение и география

Государство общей площадью 27 750 тысяч кв. км занимает третью часть одноименного острова, расположенного в Вест-Индии. Столицей страны является Порт-о-Пренс. На востоке Гаити соседствует с Доминиканской республикой. Северные земли омывает Атлантический океан, южные – Карибское море. Наветренный пролив омывает западные территории, отделяя Гаити от Кубы. Большинство районов острова имеет гористый ландшафт. Самая высокая точка достигает 2680 метров: это гора Ла-Сель, расположенная на юго-востоке.

Население Гаити

В стране проживает 7 млн. человек. Большинство (95%) составляют выходцы из африканского континента, 5% — потомки европейцев и индейцев.

Природа Гаити

Из-за необдуманной вырубки тропических лесов (сейчас их осталось не более 2 %) нарушена экосистема острова. Частые оползни с гор, которым раньше мешали деревья, загрязняют прибрежные рифы. Равнинные территории страдают от эрозии почвы и постепенно превращаются в пустыни. В оставшихся лесистых зонах произрастают некоторые ценные породы: кампшевое дерево и палисандр. Млекопитающих хищников в стране нет. Здесь обитают только крокодилы, некоторые виды ящериц и множество летучих мышей.

Гаити.

Климатические условия

Территории Гаити находятся под властью тропического, пассатного климата. Среднегодовая температура колеблется от +24°C до +28°C, в горных районах бывают резкие суточные перепады. Осадков выпадает до 2000 мм с апреля по июнь (сезон дождей) и до 500 мм с сентября по ноябрь.

Язык Гаити

Официальный язык в стране — французский, многие используют креольский.

Кухня

На Гаити очень любят нестандартные сочетания в рецептах, например, молодую кукурузу варят в рыбном бульоне, а с птицей или мясом варят бананы. В приготовлении мясных блюд чаще всего используют свинину, очень любят шашлык из нее. Мясо птиц не менее популярно: его готовят с большим количеством перца или добавляют острый соус. На десерт подают местные фрукты, которые попробовать можно только здесь, так как они скоропортящиеся и их не экспортируют. Распространенное лакомство — бананы, сваренные в большом количестве сахара.

Религия Гаити

Большинство населения исповедует христианство, католиков — 85%, баптистов — около 9%.

Праздники Гаити

1 января в стране празднуют День Независимости, на следующий день — 2 января поминают предков. 18 отмечают День Флага и День основания национального университета.

Гаити.

Валюта Гаити

Денежная единица в стране — гурд (код HTG).

Время

По времени Гаити отстает от Москвы на 9 часов.

Основные курорты

Самыми популярными и посещаемыми курортами страны являются Киона и Ибо. Здесь путешественников принимают современные отели со всем комплексом услуг, а пляжи, окруженные садами, выглядят сказочно. В разные времена у берегов острова затонуло немало кораблей, протараненных острыми коралловыми рифами, поэтому здешние воды идеально подходят для дайвинга и сноркелинга.

Для занятий подводной рыбалкой едут на Ла-Гонав, морское дно в этих местах испещрено впадинами, изобилующими рыбой. Очень живописна возвышающаяся на побережье скала, полностью покрытая кораллами черного цвета.

В Жакмеле многочисленных туристов восхищают ухоженные пляжи с черным песком. В Кап-Аитьене к услугам гостей отличные пляжи и комфортабельные отели, а местные жители гордятся тем, что именно их земля была первой, на которую ступил Колумб, прибывший в Новый свет.

Гаити.

Достопримечательности Гаити

В Национальном музее выставлены удивительные экспонаты колониальной эпохи. Жемчужиной коллекции является якорь флагмана «Санта-Мария» — корабля, на котором плыл Колумб. Сама каравелла затонула неподалеку от Кап-Аитьене. Не менее популярны музей искусств Гаити, Археологический музей, Национальная библиотека, Дом культа вуду, многочисленные цитадели, особняки, монументы и статуи.

Природной достопримечательностью является «глотка зомби» — карстовая подводная пещера около 200 метров глубиной, которая находится у побережья Сен-Марка.

Великолепное зрелище представляет собой, так называемый, Голубой бассейн — три небольших озера, находящиеся друг над другом, и соединенные между собой живописными водяными каскадами.

Остатки дождевых лесов охраняют в национальном парке Тру Кайман. Здесь на озере Этан Суматре туристы могут понаблюдать за крокодилами.

Карта Гаити


Гаити. Часть III. Выход из комнаты


Насколько безопасно в Порт-о-Пренсе? Ни меня, ни кого-либо из известных мне блогеров в Гаити не ограбили. Возможно, дело в том, что в Гаити ездят только тертые калачи, которые не зевают по сторонам в стремных городах. Но на улицах я не чувствовал, чтобы там было как-то особенно невероятно опасно. Местные жители на удивление безразличны к белым туристам, никто не кричит тебе «хеллоу», не просит сфотографироваться.




Вблизи Порт-о-Пренс не такой уж страшный. Ну да, грязно.





Но вот есть даже домики с закосом под Германию.






В Порт-о-Пренсе!




Тротуары даже есть.




На центральной площади стоят тележки с мороженым. Стоит дешево, рожок — 10 гурдов ($0.15).




Во время землетрясения президентский дворец на главной площади был разрушен и пару лет лежал в руинах, но сейчас его восстановили, правда огородили забором.








Восстановление города идет полным ходом — деньги уже пустили на постройку хтонического национального монумента.




Как это по-гаитянски.




Памятник главному борцу за независимость огородили от греха подальше.




Дело в том, что недавно в Гаити пришли пенопластовые контейнеры для еды, и теперь возникла проблема: люди привыкли кидать мусор под ноги, а он внезапно не разлагается просто так.






Прогуляемся по центральной части Порт-о-Пренса.




Видно, что она больше всего пострадала от землетрясения и меньше всего восстановлена.




Деревянные домик перестроили.




А главный собор так и разрушен.




А был розовый Нотр-Дам.




У собора из подручных материалов построили какие-то хибары.




На каждом перекрестке в центре (а там улицы сеткой идут) собрана куча мусора.




На проходных улицах эти кучи расплющены под колесами автомобилей.






Весь центр — одна большая пробка.




Тут же стартует большинство маршрутов тап-тапов по городу.




Когда-то давно тут были красивые здания, сейчас от них остались первые этажи.






Аптека.




Предвыборная агитация на заборе.




Пункт скорой компьютерной помощи.




О, еще тут поставили новые указатели улиц.




Я решил зайти в местный музей. Вообще в музеи я редко хожу, но в такой одиозной стране можно и зайти.




Музей неплохой, даже есть интерактив в экспозиции.




Краткая история Гаити изображена на этой картинке, но я укажу пару интересных фактов.




Гаити добилась независимости от Франции в 1804 году. Первое восстание было вроде бы удачным, но когда Наполеон узнал про ситуацию в этой далекой колонии и отправил туда армию, лидер революции был быстро побежден и отправлен во французскую тюрьму. Однако с возобновлением войны между Францией и Англией в 1803 снабжение колоний в Америке по морю стало невозможно, и гаитяне победили. Сразу после независимости всех белых убили, так что теперь Гаити — самая черная страна в Америке. Самое интересное, что Франция, Англия и США, то есть все основные страны, не признавали Гаити и ввели эмбарго, которое было снято только в 1825 году в обмен на выплату Франции ретрибуции за потерянную собственность (рабов то есть). С самого начала новая страна оказалась в невыгодном положении.




Гаити дважды была империей. Да, слово «империя» кто только не зашкварил. Первая империя существовала всего два года, с 1804 по 1806 — первый президент посмотрел на Наполеона и решил сделать так же, но плохо кончил. Тот, кто его сверг, назвал себя всего лишь королем, и правил только северной половиной страны. В гражданской войне победил юг, и Гаити стала республикой, фактически диктатурой. С 1822 по 1844 год Доминиканская республика и Гаити были единым государством, но после падения диктатуры в 1843 испаноязычная Доминикана отделилась. Там до сих пор не любят Гаити. Генерал, который стал диктатором после серии государственных переворотов в 1849, объявил себя новым императором. Империя просуществовала 10 лет, и от нее в музее осталась императорская корона.




Во второй половине 19 века в Гаити была относительная стабильность ™. Экономика и культура поднялись, но ненадолго, очередная генотьба пришла в 1911. Пока все было стабильно, в Гаити поселилась пара сотен эмигрантов из Германии, и к 1915 году они контролировали 80% экономики страны. Американцы посмотрели, что творится у них под боком, пока идет Первая Мировая, где Германия — потенциальный враг, и решили ввести в Гаити войска. Оккупация продлилась до 1934. Американцы скупили землю, загнали страну в долги, зато построили дороги, сделали инфраструктуру, и установили демократию, правда, ненадолго. Первый же президент захотел пойти на третий срок, правда, это было до вступления США во Вторую Мировую в 1941, соответственно, его отговорили. Но уже его преемник скорешился с диктатором Доминиканы Трухильо, и в 1946 доскакался до прихода к власти первой в истории Гаити военной хунты. Еще несколько революций, и в 1956 году президентом становится Франсуа Дювалье по прозвищу Папа Док. Когда-то он был врачом и подающим надежды политиком, но власть не пошла ему на пользу. Дювалье стал бороться с тем, что элита Гаити состояла из мулатов, который контролировали большую часть капитала, в результате большая часть образованных людей свалила из страны, а хозяевами положения стали «тонтон-макуты» — гаитянский аналог нашистов. В 1964 году Дювалье объявил себя пожизенным президентом, а протестовать было уже некому. В 1971 году Папа Док умер, и президентом стал Бейби Док — Жан Клод Дювалье, который разворовывал страну еще 15 лет, но конец все равно один — чемодан, вокзал, Париж. После революции 1986 года и недолгого правления хунты пришел новый любитель золотых унитазов — Жан-Бертран Аристид, который правил с перерывами до 2004.




Кстати, первое поселение, основанное Колумбом в Новом Свете, Ла-Навидад, находилось на севере Гаити. Музей утверждает, что это — якорь «Санта-Марии», корабля Колумба, но это не точно.




Вернемся на улицы Порт-о-Пренса.




Встречаются неплохие рисунки на стенах.




Школа.




Поскольку уровень образования в Гаити крайне низок, тут можно внедрять любые новые идеологии. Вот мусульмане тоже подсуетились, хотя их тут отродясь не бывало.




Реклама психологического тренинга, который превратит вас в успешную бизнес-вумен.




Заготовка дров — популярное топливо.




Торговля вдоль тротуаров.




Оцените ассортимент.






Все реки в Порт-о-Пренсе адски замусорены, по традиции бедных стран.










Чтобы добраться в Доминикану, надо сесть в кузов грузовика, идущего на границу, до которой километров 50. Стоит это около 1 доллара. Грузовики отправляются из примыкающего к Порт-о-Пренсу города Круа-де-Буке, до которого я километров 15 ехал по холмам и пробкам с ветерком на мототакси. Из кузова можно посмотреть немного на жизнь провинции.






Ларек с лотерейными билетами.




Маршрутки.






Дорога неожиданно неплохая.










Километров 10 только не дотянули до границы.






Сельпо «Улыбка».




Вот в этом красивом месте находится граница с Доминиканой.



Оглавление | Телеграм | Instagram

Гаити ⋆ Найди интересное и полезное для себя…

Гаити (Haiti) — государство в западной части острова Гаити, расположенное между Карибским морем и северной частью Атлантического океана. Название «Гаити» происходит от слова «Ayiti»«Земля гор», потому как практически вся территория страны — непроходимые скалистые горы, между которыми расположены узкие равнины. В природном плане — это удивительная страна, но в социальном — одна из беднейших стран мира. Половина населения проживает в нищете, а около 70% — живут за чертой бедности.

Гаити была колонией Испании и Франции, в XX веке страна находилась под управлением США, а сегодня — это свободная страна.

Гаити ≠ Таити

Добро пожаловать на Гаити

Содержание статьи

  1. Столица Гаити
  2. Флаг Гаити
  3. Герб Гаити
  4. Гимн Гаити
  5. Валюта Гаити
  6. Гаити на карте мира
  7. Достопримечательности Гаити
  8. Крупнейшие города Гаити
  9. Климат Гаити
  10. Население Гаити
  11. Язык Гаити
  12. Религия Гаити
  13. Национальные праздники Гаити
  14. Сувениры Гаити
  15. Таможенные правила Гаити
  16. Напряжение и тип розеток Гаити
  17. Телефонный код и доменное имя Гаити
1. Столица

столица Гаити - Порт-о-Пренс

Столица Гаити – город Порт-о-Пренс (Port-au-Prince), расположенный на берегу залива Гонав, занимая западную часть впадины Кюль-де-Сак и склоны гор Шэн-де-ла-Сель. Город по форме напоминает амфитеатр – коммерческие и деловые кварталы расположены вблизи воды, а жилые районы находятся выше на холмах. Порт-о-Пренс был основан в середине XVIII века французскими колонизаторами, с тех пор и по сей день, столица являлся экономическим и торговым центром государства. Столица серьезно пострадал от сильного землетрясения в 2010 году, принесшее многочисленные разрушение и огромное число жертв среди местного населения.

2. Флаг

Флаг Гаити

Флаг Гаити представляет собой двухцветное полотнище, состоящее из двух равновеликих горизонтальных полос, с соотношение сторон 1:2. Верхняя полоса

флага темно-голубая, а нижняя — красная. В центре флага изображен государственный герб страны. Синий и красные цвета символизируют мирный союз и сосуществование на территории Гаити мулатов и выходцев из африканского континента.

Все флаги стран мира, смотрите тут.

3. Герб

герб Гаити

Герб Гаити представляет собой композицию, в центре которой изображена капустная пальма, увенчанная символом свободы в Средневековой Франции — фригийским колпаком. Вокруг пальмы расположены: шесть задрапированных флага Гаити (по три слева и справа), две пушки и 24 пушечных ядра, барабан, два горна и два мушкета, два топора и два судовых якоря. Вся эта композиция расположена на зеленом холме, а под ним находится девиз на французском

«L’Union Fait La Force», что в переводе означает — «Единство создает силу».

Все гербы стран мира, смотрите тут.

4. Гимн
слушать гимн Гаити

5. Валюта

Национальная валюта Гаитигаитянский гурд (HTG), равный 100 сантимам. В обращении находятся монеты достоинством в 5, 10, 20, 50 сантимов и 1, 5 гурдов, а также банкноты номиналом в 1, 2, 5, 10, 20, 25, 50, 100, 250, 500 и 1000 гаитянских гурдов. Официально все расчеты осуществляются только в национальной валюте, однако на рынках, в магазинах и ресторанах принимают доллары США. Курс гаитянского гурда 

к рублю или любой другой валюте мира можно посмотреть на конвертере валют ниже:

Монеты Гаити

монеты Гаити

Банкноты Гаити

Банкноты Гаити

6. Гаити на карте мира

Гаити — государство в западной части острова Гаити, занимающее его третью часть, граничащее на востоке с Доминиканской Республикой,  на севере омывается водами Атлантического океана, на юге — водами Карибского моря. На северо-западе Гаити отделено от Кубы и Багамских островов Наветренным проливом, а на юго-западе от Ямайки проливом Ямайка. В состав страны также входят несколько близлежащие островов: Гонав, Тортуга, Кайемитес, Ла-Гранде-Кайе и Навассе.

Где находится Гаити

Площадь Гаити составляет 27 750 км2. С северо-запада на юго-восток и с запада на восток страну пересекают горные хребты: Северный на севере, Мато в центральной части, Сель и От на юге. Центральная и южная части страны разделены впадиной Кюль-де-Сак. Главная река республики Гаити — Артибонит.

7. На что что стоит посмотреть на Гаити?

А вот небольшой список достопримечательностей, на который следует обратить внимание, при составлении плана экскурсий по Гаити:

Достопримечательности Гаити

  • Болото Труа-Канман
  • Бассейн – три озера, соединенные каскадами водопадов
  • Крепость Цитадель
  • Курорт Кенскофф
  • Ликероводочный завод Джейн Барбанкорт
  • Национальный исторический парк — Цитадель
  • Национальный дворец в Гаити
  • Национальный музей Гаити
  • Национальный парк Макайя
  • Национальный парк Фор-де-Пин
  • Пещера «Отверстие Зомби»
  • Природный национальный парк Ла Визит
  • Санс-Сауси Палас
  • Собор Кап-Аитьен
  • Художественная деревня Круа-де-Буке
8. Крупнейшие города
Список десяти крупнейших городов Гаити:
  1. Порт-о-Пренс (Port-au-Prince) — столица Гаити
  2. Каррефур (Carrefour)
  3. Дельма (Delmas)
  4. Сите-Солей (Citе Soleil)
  5. Круа-де-Буке (Croix-des-Bouquets)
  6. Леоган (Leogane)
  7. Дессалин (Dessalines)
  8. Пети-Гоав (Petit Goav)
  9. Петит-Ривьер-дель-Артибонит (Petite Riviere De L Artibonite )
  10. Гро-Морн (Gros-Morn)
9. Климат

Климат Гаититропический пассатный, достаточно жаркий и влажный. Средняя дневная температура в летние месяцы находится в пределах в +28°C…+35°C, ночью опускается до +20°C…+22°C, а в зимний период среднемесячная температура составляет +22°C…+25°C. Сезон дождей на Гаити приходится на периоды: апрель – июнь, сентябрь – ноябрь. На наветренных склонах гор годовое количество осадков составляет 1250-2500 мм, на подветренных склонах – 500-800мм в год. Для этого региона характерны разрушительные тропические ураганы, проходящие в период с июня по октябрь. Лучшее время для посещения Гаити — это период с декабря по март.

10. Население

население Гаити

Население Гаити составляет 10 948 964 человека (по состоянию на февраль 2017 года), около 95% – гаитяне (потомки рабов, ввезенных из Западной Африки ещё в колониальные времена), а 5% составляют мулаты и потомки европейцев французского, немецкого, испанского и итальянского происхождения. Гаити имеет самый высокий уровень заболеваемости ВИЧ в Западном полушарии, инфицированным является каждый пятидесятый житель страны.

11. Язык

Государственные языки Гаитифранцузский и креольский. Французским языком около 15% населения страны, он распространен в сфере государственного делопроизводства, внешнеполитических и торговых ведомствах. Основная часть жителей страны говорит на гаитянском креольском языке, сформированный на базе французского языка с примесями африканских наречий, а также английского, испанского и индейского языков. Жители, работающие в сфере туризма или торговле, свободно владеют английским или испанским языками.

12. Религия

Господствующие религия Гаитихристианство (80% населения страны — католики, 15% — протестанты), а также вуду — это и религия, и колдовская система, возникшая именно на острове Гаити. Большинство гаитянских католиков одновременно являются приверженцами культа вуду.

13. Праздники

праздники на Гаити

Национальные праздники Гаити:
  • 1 января — Новый год
  • 1 января — День независимости
  • 2 января — День предков в Гаити
  • 7 апреля — День смерти лидер Гаитянской революции Святого Лувертюра
  • 14 апреля — Панамериканский день
  • подвижная дата апрель-май — Пасха
  • 1 мая — День солидарности трудящихся
  • 18 мая — День Флага
  • август — Успение Пресвятой Богородицы
  • 17 октября — годовщина смерти основателя независимого гаитянского государства Жан-Жака Дессалина
  • 24 октября — День ООН
  • 1-2 ноября — День всех святых
  • 18 ноября — День битвы при Вертриере
  • 5 декабря — День открытия Гаити
  • 25 декабря — Рождество Христово
14. Сувенирчики

сувениры из Гаити

Вот небольшой списочек наиболее распространенный сувениров, которые туристы обычно привозят из Гаити:

  • амулеты из черепашьего панциря и кораллов
  • гаитянский кофе
  • растительное масло
  • ром торговой марки Barbancourt
  • старинные монеты
  • сувенир в виде глобуса Гаити
  • шкатулок, статуэток, талисманы, фигурок людей и животных из ракушек
15.  «Ни гвоздя, ни жезла» или таможенные правила

Таможенные правила Гаити разрешают ввоз / вывоз иностранной и местной валюты в неограниченном количестве, однако сумма свыше 200 тыс. гаитянских гурдов (или ее эквивалент) подлежит обязательной декларации.

Разрешено

Лица, достигшие возраста 18 лет, беспошлинно могут ввезти до 200 сигарет или 50 сигар, или 1 кг табака; до 1 литр спиртных напитков, предметов и вещей для личного использования на общую сумму не более 2500 гаитянских гурдов (раз в год). Разрешен ввоз медикаментов, на которые не требуется специального разрешения, в количестве для личного пользования (желательно наличие рецепта от лечащего врача).

Запрещено

Запрещен ввоз огнестрельного оружия, кофе, спичек, метилового спирта, свинины, любых мясных изделий из Бразилии и Доминиканской Республики, наркотиков и наркосодержащих медпрепаратов, а также ядовитых и взрывчатых веществ. Запрещен транзит предметов, представляющих историческую или художественную ценность. Запрещен вывоз без специального разрешения экзотических животных и птиц, а также ввоз попугаев.

При вылете из страны взимается сбор в размере $30, плюс налог безопасности. Транзитные пассажиры и дети младше двух лет от уплаты сборов освобождены.

16. Напряжение в электрической сети

Напряжение в электрической сети: 110 Вольт при частоте 60 герц. Тип розеток: Тип А, Тип В.

17. Телефонный код и доменное имя

Телефонный код страны: +509
Географическое доменное имя первого уровня: .ht

До-встречи в Гайане

Дорогой читатель! Если ты был в этой стране или тебе есть что рассказать интересного о Гаити. ПИШИ! Ведь, твои строчки могут быть полезными и познавательными для посетителей нашего сайта «По планете шаг за шагом» и для всех любителей путешествовать.

Хаити – Уикипедия

Република Хаити (на френски: République d’Haïti, Аѝти) е държава разположена в западната част на остров Испаньола. Той се намира в Карибско море, като по-голямата му източна част е заета от съседната Доминиканска република. Столица е Порт о Пренс. Населението наброява 9 035 536 души (2009)[1].

Името на страната има древен индиански произход. Дадено му е от коренното население – Ayiti означава Планинска земя. Републиката е най-бедната държава в западното полукълбо и е една от най-бедните, нестабилни и неуправляеми страни в света. Цялата история на Хаити от създаването на държавата до днес е съпътствана от глад, стихийни бедствия и държавни преврати[1].

Релефна карта на о. Хаити

Република Хаити е разположена в западната част на остров Хаити. Той е част от Големите Антили и втори по големина от островната група след остров Куба. Северните му брегове се мият от Атлантическия океан, а на юг от Карибско море.

Хаити е третата по големина страна разположена на Антилските острови след Куба и Доминиканската република, като с Доминиканската република има сухопътна граница с дължина 360 км[1]. Най-близкото разстояние между Хаити и Куба е само 80 км. Дължината на бреговата ивица е 1171 км, което я прави втората по дължина на Антилските острови след тази на Куба. Територията на страната е заета главно от хълмисти планини накъсани от малки крайбрежни равнини и речни долини[2].

Северната част е заета от Северния масив Massif du Nord, който е продължение на главния планински масив Cordillera Central от Доминиканската република и Северното плато Plaine du Nord. На юг от Северния масив е разположено Централното плато Plateau Central. Най-южната част на острова представлява планински полуостров наречен – полуостров Тибурон.

Най-високата точка в страната е връх Ла Сел (2680 м).

През Хаити тече и най-дългата река на острова – Атрибунит. Тя извира в Доминиканската република, но по-голямата част от нея протича през централно Хаити и накрая се влива в залива Гонав. Две големи езера – Пелигре и Соматр.

Към територията на страната се включват също и близкостоящите малки крайбрежни острови Тортю (Тортуга) разположен до северното крайбрежие и остров Гонав разположен в едноименния залив. На него има няколко села.

Островът често е разтърсван от земетресения[3]. Земетресението от 12 януари 2010 г. с магнитуд 7 по скалата на Рихтер взима повече от 170 000 жертви.

Островът, в чиято западна част е разложена република Хаити, е открит от Христофор Колумб през 1492 година. Колонизиран е от испанците и го наричат Еспаньола. По-късно през 1697 г. Испания отстъпва на Франция западната му част. През 1795 г. целият остров става френско владение.

Както в цяла Америка, местното население намалява вследствие на болестите, донесени от европейците и европейската жестокост.

Хаити е най-богатата френска колония на запад. Вдъхновени от Френската революция, робите вдигат въстание срещу метрополията през 1791 г., известно като Хаитянска революция. Тя продължава от 1791 до 1803 година начело с Ф. Тусен Лувертюр. След 12 години борба за свобода те успяват да победят. През 1804 г. е провъзгласена независимостта на страната. По този начин Хаити става първата „черна република“. Тя придобива и настоящето си име – Хаити – според индианското име на острова. Това е единствената страна, която печели независимостта си чрез въстание на роби[1].

През 1825 г. френският крал Шарл X праща флота към Ки да плати 150 милиона франка, пропуснати ползи от робството, за да признае независимостта ѝ. Френският аболиционист Виктор Шьохлер пише: „Налагането на данък на победилите роби е все едно да ги накарат да платят с пари за това, което са платили с кръвта си.“ През 1844 година в източната част на острова е образувана Доминиканската република.

Между 1915 и 1934 г. Хаити е окупирана от САЩ. По-късно от 1941 до 1945 г. САЩ превръщат Хаити в своя военна и продоволствена база по време на Втората световна война.

От 1957 до 1971 г. държавата е под диктатурата на Франсоа Дювалие и семейството му. През 1971 г. синът му Жан Клод Дювалие е провъзгласен за президент. На 6 октомври 1986 г. е свален от власт. На власт идва Национален правителствен съюз. През 1988 г., след безкръвен преврат, за президент се обявява ген. П. Аврил. Само две години по-късно през 1990 г. е свален от власт. Установено е гражданско правителство на прехода с президент Ж. Б. Аристид, който с военен преврат е свален от власт през 1991 г.

През 1993 г. е осъществен мирен проект на ООН (Хаити е член на ООН от 1945 г.) за връщане на властта на законния президент Аристид, който от 1994 година отново заема позицията. От 1996 г. президент е Р. Г. Превал, който присъединява Хаити към ОАД (Организация на американските държави).

Хаити е разделена на 10 департамента. Те са разделени на 41 окръга и 133 общини.

Релефна карта на о. Хаити Департаменти в Хаити

Етнически състав[редактиране | редактиране на кода]

В расово отношение състава на населението в Хаити е почти еднородно – 95% от населението са потомци на чернокожи бивши роби докарани на острова от Източна Африка още през колониално време. Останалите 5% са мулати и потомци на араби (предимно сирийци и ливанци) и европейци с френски, полски, немски, италиански и испански произход като последните представляват най-голямата част от жителите с европейски произход. Основно те са преселници от Куба и Доминиканската република. Много малка част от населението е и с азиатски произход. Чернокожите говорят на креолски език. Основната религия в Хаити е християнството[2], но половината от населението изповядва и вуду.

Динамика и структура на населението[редактиране | редактиране на кода]

Релефна карта на о. Хаити Ръст на населението на Хаити от 1961 до 2003 г.

Прираста на населението през 2009 г. е 1,838%. Смъртността от 1992 година се е понижила от 15 до 8,65 на 1000 души, а раждаемостта съответно от 42 до 29,1. За същия период детската смъртност също се е понижила от 104 до 63,83 на 1000 новородени.

Децата до 15 години са 42,1% от населението в страната, хора в трудоспособна възраст (15 – 65 години) – 54,4%, а възрастните над 65 години – 3,5%

Средната продължителност на живота е 59 години за мъжете и 63 години за жените[2].

Хаитянска диаспора[редактиране | редактиране на кода]

Подобно на всички бедни Карибски нации и хаитяните образуват големи диаспори от легални и нелегални имигранти в съседните страни. Милиони хаитяни живеят основно в Доминиканската република, Бахамите, Куба, Белгия, Канада, Франция, Сен Мартен, Венецуела, и САЩ.

Най-голямата част от хаитянската диаспора в САЩ живее в Маями в анклав наречен `Малкото Хаити`. Втората по големина комуна живее в Ню Йорк. По-малобройни комуни от хаитянски емигранти има в Бостън, Чикаго, Ню Джърси и в множество урбанизирани райони на Флорида.

Релефна карта на о. Хаити Коптори в Кап Аитиен

Хаити е най-слабо развитата страна в Централна Америка и Южна Америка[2] и е сред най-бедните страни в света.

Селско стопанство[редактиране | редактиране на кода]

Със селскостопанския сектор са заети 2/3 от населението, а обработваемите земи са 1/3 от територията на страната. Развитието на селското стопанство е затруднено поради особеностите на релефа. Кафето е основен продукт произвеждан главно за износ. Произвеждат се и картофи, ориз, банани, царевица, цитрусови плодове и захарна тръстика.

Промишленост[редактиране | редактиране на кода]

В Хаити са открити находища на злато, боксит и мед, но те са слабо усвоени и добивът е в малки количества. Главните отрасли на промишлеността са хранителна, циментова и др.

Транспорт[редактиране | редактиране на кода]

Дължината на автомобилните пътища е около 4 хил. километра, но голямата им част не е асфалтирана. Поради тази причина повечето от пътищата стават непроходими през влажния сезон. Между главните градове в страната са изградени пътища с твърда настилка, свързани са и с железопътни линии.

Търговия[редактиране | редактиране на кода]

  • Износ: кафе, банани, захар, манго
  • Внос: автомобили, храни, гориво

Хаити — Википедија

Хаити (франц. Haïti; хаи. Ayiti), званично Република Хаити (франц. République d’Haïti; хк. Repiblik Ayiti .[2]), држава је у Карибима[3] Заузима западни, мањи део острва Хаити, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.

Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.

Регионална, историјска и етно-лингвистичка позиција Хаитија је јединствена из неколико разлога. Прва је независна држава у Латинској Америци и на Карибима, прва црначка република на свету, и друга република на америчком континенту.[4] Хаити је 2012. обзнанио намере да затражи придружено чланство у Афричкој унији.[5] Једина је држава на америчком континенту у којој је преовлађујуће франкофонско становништво.

Хаити је са 9,7 милиона становника најнасељенија, пуноправна чланица Карипске заједнице (КАРИКОМ). Такође је чланица Латинске уније. Најсиромашнија је земља у Америци по Индексу хуманог развоја.

Политичко насиље је главна карактеристика историје Хаитија. Најскорији догађај је државни пуч из 2004. који је довео до свргавања Жан-Бертрана Аристида.

Хаити су током историје погађали разорни земљотреси. Године 2010. земљотрес магнитуде 7,0 ° погодио је Хаити. Тада је уништен главни град Порт о Пренс а број страдалих се процењује на 220.000.[6]

Преколумбовско доба[уреди | уреди извор]

Пет племенских области на острву Хаити у време доласка Кристифора Колумба.

У време доласка првих Европљана острво Хаити било је једно од многих карипских острва која су настањивали Индијанци народа Таино, говорници аравачког језика. На језику народа Таино острво Хаити се звало ајити или кискеја. У насељима народа Таино на карипским острвима на челу се налазио поглавица или касике (шп. cacique) који је управљао касиказгом (шп. cacicazgo) тј. касикатом (франц. caciquat). Пре доласка Кристифора Колумба, острво Хаити било је подељено на пет или шест давно успостављених касиказга.[8] Касиказга су била краљевства чији су поданици жетвом плаћали данак. Културно наслеђе народа су пећинске слике на неколико места, које су постале национални симболи Хаитија и туристичке знаменитости. Данашњи Леоган, град на југозападу острва, био је престоница племена Харагва.

Колонијално доба[уреди | уреди извор]

Пиктограф народа Таино из 1510. који говори о доласку мисионара на Хаити.

Кристифор Колумбо је 5. децембра 1492. пристао у близини данашњег рта Сен Никола, и прогласио острво Хаити шпанском територијом. Деветнаест дана доцније, његов брод „Санта Марија“ се насукао у близини данашњег Кап Хаитјена. Тридесет девет људи које је Колумбо оставио на острву основали су насеобину Навидад (шп. La Navidad). Након побунâ урођеничких народа и њиховог уништења Навидада, Колумбо се померио на источну обалу Хиспаниоле где је основао насеобину Исабела (шп. La Isabela).

Заразне болести које су донели Шпанци, а на које домороци нису били имуни,[9] биле су главни узрок велике смртности народа Таино Прва епидемија малих богиња забележена на америчком тлу догодила се на острву Хаити 1507. године.[11] Дана 27. децембра 1512. Шпанија је донела Законе Бургоса, који представљају први скуп закона којима је дефинисано понашање европских досељеника у Америци. Овај закон посебну пажњу посвећује домородачком становништву, и један је од првих примера међународног права. Законима Бургоса забрањено је злостављање домородаца, с нагласком на спречавање њиховог преобраћања у католицизам,[12] и створен је правни оквир за енкомјенде, где су Индијанци окупљени да би радили на плантажама.[13] Као капија Кариба, Хаити је постао рај за пирате. Западни део острва су населили француски пирати, међу којима је био Бертран д’Ожерон, који се успешно бавио и узгојем дувана. Његов успех је подстакао многе пирате и гусаре да се настане на овом острву. Ови људи се нису покоравали шпанској власти све до 1660. што је довело до бројних сукоба.

Француска и Шпанија су обуставиле непријатељства на острву склапањем Договора у Рајсвику 1697. Овим договором острво Хаити је подељено на шпански и француски део, где је Француска добила отприлике трећину острва на његовом западном делу. Француска је свој део острва назвала Сен Доминге. Након овог догађаја долази до насељавања француских колониста с циљем изградње плантажа. Они су направили велике плантаже шећерне трске, кафе, индига. Колонисти су увозили робове из Африке за радно интензивне послове као што је обрада земље, и прерада пољопривредних производа. Сен Доминге је тако постао „робовско друштво“ чија је привреда у потпуности зависила од робова, док су робовласници представљали владајућу класу.

Декретом познатим као Код ноар (франц. Code Noir), који је предложио Жан-Баптист Колбер а потписао Луј XIV, дефинисан је однос према робовима и ниво дозвољених слободâ. Сен Доминге је описан као једна од најбруталнијих робовласничких колонија. У њој је једна трећина робова умирала неколико година по доласку из Африке.[14] Велики број робова је убрзо по доласку умирао од тропских болести, малих богиња, и тифуса.

Револуција[уреди | уреди извор]

Спаљивање Кап Франсеа

Подстакнути Француском револуцијом из 1789. и принципима права човека, слободни обојени људи и робови у Сен Домингеу, као и Французи тражили су више слобода и већа права. Најважнији догађај тих година у Сен Домингеу била је револуција робова, која је почела 1791. на северу колоније, где је било знатно више црнаца него белаца. Они су масакрирали велики број власника плантажа и осталих белаца због чега је на хиљаде Француза избегло током наредних година. САД су по избијању побуне послале финансијску и војну помоћ робовласницима не би ли угушили устанак робова.[16][17] Ради поновног успостављања власти над острвом Француска је 1792. послала војску на чијем челу су била три комесара. Не би ли успоставили савез са слободним обојеним људима и робовима, француски комесари Сонтонакс и Полверел су укинули робовласништво у колонији. Шест месеци касније, Национални конвент, на чијем челу су били Робеспјер и Јакобинци, донео је одлуку о укидању робовласништва у свим француским колонијама.[18] Тусен Лувертир, бивши роб и вођа устанка робова, истерао је не само Шпанце из Санто Доминга, већ и Британце које су имали претензије према острву. Током револуције САД су подржавале обе стране, снабдевајући и Французе и побуњенике.[19] Борба за власт између мулата предвођених Андреом Ригоом, и црнаца предвођених Тусеном Лувертиром довела је до Рата ножева током 1799. и 1800.[20][21] Након што је Тусен Лувертир донео устав, којим би Сен Доминге био дефинисан као независна држава, Наполеон Бонапарте је 1802. послао експедицију са више од 20.000 људи, под командом његовог шурака генерала Шарла Леклерка, ради стављања острва под власт Француске. Французи су остварили неколико победа у биткама са побуњеницима али их је убрзо покосила жута грозница, усмртивши већину француских војника.[22] Више од 50.000 француских војника, укључујући и 18 генерала, умрло је у покушају да поврате власт над колонијом.[23] Тусен Лувертир је на превару ухваћен и заточен у Фор де Жуу, где је 1803. преминуо од туберкулозе.[14]

Петион и Десалин заклињу се један другом на верност пред Богом, слика Гијона Летјера

Робови су заједно са слободним обојеним људима и савезницима наставили да се боре за независност. Вођа побуњеника Жан-Жак Десалин поразио је Французе у бици код Вертјера. Крајем 1803. Француска је повукла преосталих седам хиљада војника а Наполеон је одустао од идеје да поново успостави северноамеричко царство.

Независност[уреди | уреди извор]

Независност Сен Домингеа проглашена је 1. јануара 1804.[24] Историчари процењују да је током устанка робова погинуло 100.000 робова и између 24.000 и 40.000 колониста.[25] Револуција у Сен Домингеу довела је до масовног егзодуса првенствено француских Креола, заједно са њиховим робовима, као и великог броја слободних обојених људи, међу којима је било и робовласника.[26] Близу 10.000 избеглица из Сен Домингеа се 1809. настанило у Њу Орлеансу.[27] Број становника овога града је захваљујући њима удвостручен. Овиме су допринели очувању француског језика и културе у Њу Орлеансу током неколико наредних генерација.[28] Десалин се уз помоћ своје војске прогласио за „доживотног цара“.[29] У почетку је белцима нудио заштиту;[30] али када је постао цар наредио је да се изврши масакр већине белаца, без обзира на године старости или пол.[31] Убијен је 17. октобра 1806. године.[24] Држава је након убиства Десалина подељена на северни део, где се налазила Краљевина Хаити којом је владао Анри Кристоф, и јужни део, где се налазила Република Хаити на чијем челу је био Александр Петион, слободни обојени човек. Почетком 1821, председник Републике Хаити, Жан Пјер Боје, такође слободни обојени човек и наследник Петиона, успео је да уједини краљевину и републику у једну државу и успостави власт над западним делом Хиспаниоле.[32] Поред тога, након што је Санто Доминго прогласио независност од Шпаније, Боје је послао хаићанску војску да заузме и овај део острва. Након окупације Санто Доминга Боје је овладао целим острвом.[33] Хаићанска окупација Санто Доминга трајала је од 1822. до 1844. године.

[Датотека:Citadelle Laferrière Aerial View.jpg|мини|Тврђава Лаферијер, изграђена између 1805. и 1820.]] Америчко друштво за колонизацију (енгл. American Colonization Society) подстицало је бивше робове из САД да емигрирају на Хаити. Почевши од септембра 1824. више од 6.000 бивших црних робова се из САД преселило на Хаити, а трошкове превоза им је платило Америчко друштво за колонизацију.[34] Јула 1825. француски краљ Шарл X послао је флоту са задатком да поново стави острво под власт Француске. Након притисака, председник Боје је пристао да склопи споразум по ком би Француска званично признала независност Хаитија за износ од 150 милиона франака (1838. је тај износ смањен на 90 милиона). Боје је свргнут са власти 1843. и протеран из земље. Након његовог свргавања у Хаитију је дошло до већег броја пучева.[35]

20. век[уреди | уреди извор]

Амерички маринац у патроли на Хаитију 1921.

Јануара 1914. британске, немачке и америчке трупе искрцале су се на Хаити тобоже да би заштитиле своје држављане од грађанских немира.[35] Руководећи се Монроовом доктрином, председник САД, Вудро Вилсон је 1915. наредио окупацију Хаитија која је трајала до 1934. године.[36] Након повлачења САД, Рафаел Трухиљо, доминикански диктатор, наредио је армији да побије Хаићане који живе са доминиканске стране границе. Тај догађај је познат као Першунски масакр.[37][38] Тада је за шест дана, колико је трајао овај покољ, убијено између 10.000 и 20.000 Хаићана.[37]

Након периода немира на изборима одржаним 1957. победио је др Франсоа Дивалије. У почетку је био омиљен у народу, који га је звао „Папа Док“. Дивалије је био председник до своје смрти 1971. године.[39] На власти је опстао захваљујући паравојној организацији познатој као Тонтон Макут (авети), која је ред одржавала терором.[40] На месту председника наследио га је његов син Жан-Клод Дивалије – познат као „Бебе Док“. Он је владао све од 1986. када је свргнут и изгнан у Француску. Власт је затим преузео Национални управни савет на чијем челу је био генерал Анри Намфи.

Због убистава која су починили припадници Тонтон Макута одустало се од општих избора 1987. године. Наредне године одржани су намештени избори на којима је победио Лесли Манига. Неколико месеци касније збачен је са власти пошто је извршен пуч. Генерал Проспер Аврил био је на челу војног режима до марта 1990.

У децембру 1990. за председника је изабран бивши свештеник Жан Бертран Аристид. Аристид је свргнут септембра 1991. у војном пучу. Америчке власти су 1994. договориле одлазак са власти војних лидера Хаитија и долазак америчких трупа у оквиру операције „Подршка демократији“, чиме би Жан Бертран Аристид био враћен на место председника.[41] У октобру 1994. Аристид се вратио на Хаити да доврши свој мандат на месту председника који је трајао до фебруара 1996.[42] На изборима одржаним 1995. за председника је изабран Рене Превал са освојених 88% гласова.

21. век[уреди | уреди извор]

Порт о Пренс, 19. јануара 2010.

Жан-Бертран Аристид је на изборима у новембру 2000. добио 92% гласова.[43] Изборе је бојкотовала опозиција, окупљена у организацију „Демократска конвергенција“ (франц. Convergence Démocratique), због оспоравања резултата парламентарних избора у мају исте године. Током наредних година забележен је пораст насиља и кршења људских права. Аристидове присталице сукобљавале су се са симпатизерима опозиције.[44] Аристид је годинама преговарао са „Демократском конвергенцијом“ око одржавања нових избора, али је неспособност „Демократске конвергенције“ да задобије бирачко тело изборе учинила непривлачним.

Године 2004. на северу Хаитија дошло је до побуне. Устанак се проширио и на главни град па је Аристид морао да оде у егзил, након чега су Уједињене нације послале миротворце на Хаити. Бонифас Александр је преузео привремену управу над државом. Рене Превал је изабран за председника у фебруару 2006, након избора који су обележени неправилностима и демонстрацијама. Мисија Уједињених нација за стабилизацију на Хаитију (MINUSTAH) остала је у земљи.

Тропска олуја Џин погодила је 2004. северну обалу Хаитија, усмртивши 3.006 људи у поплавама и клизиштима, углавном у граду Гонајвесу.[45] Хаити је поново погођен тропским олујама крајем августа и почетком септембра 2008. Тропска олуја Феј, урагани Густав, Хана, и Ајк проузроковали су велико невреме на Хаитију. Том приликом погинула је 331 особа, док је 800.000 затражило хуманитарну помоћ.[46] Дана 12. јануара 2010. у 4:53 по локалном времену Хаити је погодио земљотрес магнитуде 7,0, најснажнији земљотрес после више од 200 година.[47] У овом земљотресу погинуло је око 316.000 људи а 1,6 милиона је остало без дома,[48] мада је према каснијим извештајима овај број коригован, и број мртвих је процењен између 46.000 и 85.000.[49] Хаити се још увек није опоравио од последица земљотреса из 2010, како због размера земљотреса тако и због неспособности државе.[50] Општи избори планирани за јануар 2010. су одложени због земљотреса. Избори су одржани 28. новембра 2010. за сенат, парламент и први круг председничких избора. У другом кругу председничких избора Мишел Мартели победио је Мирланда Манигу.[51] Влада Хаитија је 2013. позвала европске нације да исплате обештећење за робовласништво и за то је формирала комисију.[52]

Положај[уреди | уреди извор]

Хаити је смештен на западном делу Хиспаниоле, другог по величини острва Великих Антила. Површина државе износи 27.750 km². Хаити је по величини трећа земља на Карибима, после Кубе и Доминиканске Републике, с којом дели границу у дужини од 360 km. Од Кубе је удаљен 45 km и има обалу у дужини од 1771 km, што га сврстава на друго место у Антилима, после Кубе. Налази се између 18 и 20 °CГШ (острво Тортуга се налази северно од 20 °CГШ), и између 71 и 75 °ЗГД. Хаитију припадају и нека мања острва. Најпознатија су Тортуга, на северу, Гонав на западу у истоименом заливу, и Ваш на југозападу.

Острва Кајемити и Анакаона такође припадају Хаитију. Југозападно од полуострва Тибирон налази се острво Наваса које је предмет спора између САД и Хаитија.[53]

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Северни део Хаитија заузима Северни масив (франц. Massif du Nord) и Северна равница (франц. Plaine du Nord). Северни масив је наставак Централних Кордиљера у Доминиканској Републици. Он почиње од источне границе Хаитија, северно од реке Гвајамок, и протеже се преко северног полуострва ка северозападу. Северне равнице се протежу дуж северне границе са Доминиканском Републиком, између Северног масива и Атлантског океана. Средишњи део заузимају две низије и два планинска венца. Средишња висораван (франц. Plateau Central) протеже се дуж обе стране реке Гвајамок, јужно од Северног масива. Он се протеже од југоистока ка северозападу. Јужно од Средишње висоравни су Црне планине (франц. Montagnes Noires), које се на северозападу спајају са Северним масивом.

Плажа код Гомијеа

На југоистоку Хаитија налази се низија Кил д Сак (франц. Plaine du Cul-de-Sac) док југозапад државе заузима полуострво Тибирон. Низија Кил д Сак је природна депресија која штити слана језера, као што је Тру Кајман, и највеће језеро Хаитија, Етан Соматр.

Земљиште карактеришу гребенасте планине испресецане малим равницама уз обалу и долинама рекâ.

Најплодоноснији део Хаитија је равница Артибонит (франц. Plaine de l’Artibonite), која се налази јужно од Црних планина. У овој области се налази најдужа река на Хиспаниоли – Артибонит, која почиње на западу и тече средином острва све до средишњег дела Хаитија где се улива у залив Гонав.

Воде[уреди | уреди извор]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Хаити је република са полупредседничким системом власти. Председник Хаитија је шеф државе кога народ бира на директним изборима.[54] Председник именује премијера чији избор потврђује Народна скупштина. Извршну власт имају председник и премијер који заједно састављају владу.

Законодавну власт имају влада и оба дома Народне скупштине Хаитија. Садашњи политички систем је одређен уставом Хаитија који је донет 29. марта 1987. године. Актуелни председник је Мишел Мартели.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Хаити је подељен на десет департмана. Испод је списак департмана са главним градовима.

Департмани Хаитија
  1. Северозапад (Пор д Пе)
  2. Север (Кап Хаитјен)
  3. Североисток (Фор Либерте)
  4. Артибонит (Гонаив)
  5. Центар (Инш)
  6. Запад (Порт о Пренс)
  7. Гранд’Анс (Жереми)
  8. Нип (Мирагоан)
  9. Југ (Ле Каје)
  10. Југоисток (Жакмел)

Департмани су подељени на 41 округ и 133 општине.

Према процени Светске банке бруто друштвени производ Хаитија је у 2012. години износио 7,893 милијарде долара[55] што ову земљу, са скоро десет милиона становника, сврстава међу најсиромашније земље света. Хаити је већ деценијама најсиромашнија земља западне хемисфере.[56] Скоро 80 % становништва живи у екстремном сиромаштву.[56] Три четвртине становништва живи са мање од два долара дневно.[57] Реформе које су имале за циљ да унапреде пословно окружење су имале мало ефекта због распрострањене корупције и неефикасног правосуђа.[58] Више од половине становника се бави пољопривредом али Хаити увози више од половине потребне хране и чак 80 % пиринича.[57] Извоз пољопривредних производа чини само шест посто укупног извоза Хаитија. Највише се извозе манго, кафа, и какао.[59] Хаити има велики трговински дефицит, који је 2011. износио око 3,1 милијарду долара или 41 % БДП-а.[59] Страна помоћ покрива 30-40 % државног буџета. Највећи донатори су САД, Канада, и Европска унија. Рударство је слабо развијено а годишње се извади руда у вредности од 13 милиона долара. Највише се производи злато, мермер, боксит, бакар и калцијум карбонат. Прерађивачка индустрија је такође слабо развијена. Најзначајнија је производња цемента, безалкохолних пића, путера, шећера, и текстила.

Број становника Хаитија (у хиљадама) од 1961. до 2003.

Хаити има веома високу густину насељености, око 350 становника по квадратном километру. Највећа концентрација људи је у градским областима, у приобаљу, и у долинама. Према процени Уједињених нација на Хаитију је 2008. живело око 9,8 милиона људи,[60] при чему је половина становништва млађа од 20 година.[61] Први службени попис становништва обављен је 1950. када је на Хаитију живело 3,1 милион људи.[62]

Данашњи Хаићани су потомци бивших афричких робова, мулата, и белаца који су преживели погроме. На Хаитију живе и мањинске заједнице Француза, Немаца, Италијана, Холанђана, Пољака, Португалаца, Шпанаца, Арапа, Јермена, и Јевреја.[63][64] Такође на постоји и нешто више од 400 Хаићана пореклом из Индије.[63]

Милиони Хаићана живе ван матичне државе. Највише у Доминиканској Републици (око 800.000),[65] Сједињеним Државама (око 600.000),[66] Канади (око 100.000), Француској (око 80.000),[67] и исто толико на Бахамима.[68] Такође постоје мање хаићанске заједнице у другим земљама, укључујући Чиле, Швајцарску, Јапан, и Аустралију.

Религија[уреди | уреди извор]

Католици чине 80 %, протестанти 16 % становништва. Неки Хаићани практикују католицизам са елементима вудуа.[69]

Језици[уреди | уреди извор]

Један од два службена језика на Хаитију је француски, који се користи у државној управи. Њиме говоре сви образовани Хаићани, и користи се у привреди. Такође, у већини школа се настава одвија на француском језику. Користи се у протоколарне сврхе као што су венчања, матуре и црквена богослужења. Други службени језик на Хаитију је хаићански креолски.[70] Недавно је стандардизован и њим говори скоро целокупно становништво Хаитија. Хаићански креолски је један од креолских језика проистеклих из француског језика. Користи углавном речи из француског али граматику и изговор карактеришу утицаји западноафричких језика.

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ Konstitisyon Repiblik Ayiti 1987
  3. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „Country profile: Haiti”. BBC News. 19. 01. 2010. Приступљено 23. 01. 2010. 
  5. ^ Aziz, Naeesa (07. 02. 2012). „Haiti to Join African Union”. BET. Приступљено 28. 02. 2012. 
  6. ^ «A Call to Action: Haiti at 6 months» Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2011), World Vision Australia (12. 7. 2010.). Приступљено 13 January 2011.
  7. ^ Wilson, Samuel M. (1990). Hispaniola: Caribbean Chiefdoms in the Age of Columbus. University of Alabama Press. стр. 110. ISBN 978-0-8173-0462-1. 
  8. ^ «What Became of the Taíno?». Магазин Смитсонијан октобар 2011.
  9. ^ „History of Smallpox – Smallpox Through the Ages”. Texas Department of State Health Services. Приступљено 24. 07. 2013. 
  10. ^ Laws of Burgos, 1512–1513″. Приступљено 16. фебруара 2010.
  11. ^ «Encomienda (Spanish policy)», Encyclopædia Britannica, Приступљено 16. фебруара 2010.
  12. 14,0 14,1 Farmer, Paul (15. 04. 2004). „Who removed Aristide?”. Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2008. Приступљено 19. 02. 2010. 
  13. ^ Hunt 2006, стр. 31
  14. ^ „САД и Хаићанска револуција”. Архивирано из оригинала на датум 20. 09. 2013. Приступљено 25. 08. 2013. 
  15. ^ „Decree of the National Convention of 4 February 1794, Abolishing Slavery in all the Colonies”. Chnm.gmu.edu. Архивирано из оригинала на датум 03. 06. 2011. Приступљено 24. 07. 2013. 
  16. ^ „Poles in Haiti”. Nytimes.com. 22. 03. 1987. Приступљено 24. 07. 2013. 
  17. ^ Corbett, Bob. „The Haitian Revolution of 1791-1803”. Webster University. 
  18. ^ Smucker, Glenn R. «Toussaint Louverture». A Country Study: Haiti (Richard A. Haggerty, editor). Library of Congress Federal Research Division (December 1989).
  19. ^ „The Haitian Debacle: Yellow Fever and the Fate of the French”. Montana State University. Архивирано из оригинала на датум 07. 12. 2013. Приступљено 24. 07. 2013. 
  20. ^ Hochschild, Adam (30. 05. 2004). „Birth of a Nation / Has the bloody 200-year history of Haiti doomed it to more violence?”. San Francisco Chronicle. Приступљено 24. 07. 2013. 
  21. 24,0 24,1 „»A Brief History of Dessalines», 1825 Missionary Journal”. Webster University. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2005. Приступљено 24. 07. 2013. 
  22. ^ „Haitian Revolution 1791–1804”. Blackpast.org. Приступљено 24. 07. 2013. 
  23. ^ „From Saint-Domingue to Louisiana, The African-American Migration Experience”. Inmotionaame.org. Приступљено 24. 07. 2013. 
  24. ^ „In Congo Square: Colonial New Orleans”. Thenation.com. 10. 12. 2008. Приступљено 24. 07. 2013. 
  25. ^ „Haitians”. Center for Cultural & Eco-Tourism, University of Louisiana. Приступљено 24. 07. 2013. 
  26. ^ Constitution of Haiti [ [sic]] New-York Evening Post 15 July 1805.
  27. ^ Monthly Magazine and British Register. XLVIII. R. Phillips. 1819. стр. 335—. Приступљено 25. 07. 2013. 
  28. ^ Carole Boyce Davies (2008). Encyclopedia of the African Diaspora: Origins, Experiences, and Culture. A-C. Volume 1. ABC-CLIO. стр. 380—. ISBN 978-1-85109-700-5. Приступљено 25. 07. 2013. 
  29. ^ Sagás, Ernesto (14. 10. 1994). „An apparent contradiction? Popular perceptions of Haiti and the foreign policy of the Dominican Republic”. Sixth Annual Conference of the Haitian Studies Association. Приступљено 19. 08. 2007. 
  30. ^ „Dominican Republic – History”. Britannica.com. Приступљено 24. 07. 2013. 
  31. ^ Girard Alphonse Firire (27. 08. 1999). „Haiti And Its Diaspora: New Historical, Cultural And Economic Frontiers, reprint from »US Gazette» Philadelphia, 1824”. Webster.edu. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2013. Приступљено 24. 07. 2013.

Хаити — Википедија

Хаити или Аити (француски: Haïti, хаитски креолски: Ayiti), официјално Република Хаити (République d’Haïti, Repiblik Ayiti) е независна држава на Карпските Острови. Заедно со Доминиканската Република, Хаити го зазема островот Хиспаниола, односно Хаити го зазема западниот, додека Доминиканската Република источниот. Имети „Аити“ или земја на високи планини била земја на староседелскиот народ Таино и тоа име потекнува од нив, термин кој го користеле за западниот дел на островот. Највисока точка на островот е Пик ла Сел со 2680 метри надморска височина. Вкупната површина на Хаити е 27.750 километри квадратни со главен град Порт о Пренс.

Историјата, географската положба и етнолингвистичката местоположба на Хаити е уникатна за неколку работи. Хаити е првата независна држава во Латинска Америка, прва независна пост-колонијална држава во мнозинско црно население во светот и единствена држава која својата независност ја стекнала преку успешна буна на робови. Иако има многу добри односи со останатите шпанско-говорни држави, Хаити е единствената независна држава во Карипското Море каде се зборува францускиот и една од двете држави во Америка каде францускиот е службен јазик, покрај Канада.

Карта на Аити.

Аити се наоѓа во Средна Америка, на источниот дел од островот Хиспаниола. Хаити е трета најголема држаба во Карипското Море, веднаш зад Куба и Доминиканска Република. Исто така, Хаити го има вториот најдолг брег во Карибите, веднаш зад Куба. Западно од Хаити се наоѓа Куба, додека на исток граничи со Доминиканска Република.

Вкупната површина на Хаити е 27,751 километри квадратни, нешто малку поголема од Македонија. Вкупното население на Хаити изнесува 9.035.536 жители и главен град е Порт о Пренс.

Хаити е полупретседателска република со повеќепартиски систем. На чело на државата се наоѓа претседателот кој е избран на претседателски избори. Премиерот на Хаити е шеф на владата и е назначен од претседателот. Извршната власт е во рацете на претседателот и премиерот т.е. владата. Законодавната власт во Хаити е во рацете на владата и дводомниот парламент на Аити.

Хаитска населба.

Според сите економски мерења, Хаити е најсиромашната држава во Америка. Номиналниот БНП во 2007 бил 7.018 милијарди долари со БНП по глава на жител од 790 долари.

Хаити е и една од најсиромашните држави и најслабо развиени во светот. Според сите статистики, Хаити е зад останати слабо развиени држави уште од 1980-те години. Според Индексот на човековиот развој, Хаити е 149 држава од вкупно 182. Околу 80% од населението живее во сиромаштија. Повеќето од Хаиќаните живеат со 2 долари на ден.

Хаити е поделен на департмани. Во државата има 10 департмани. Подолу следува список на департманите со главните градови.

Департмани на Хаити.
  1. Артибонит (Гонаив)
  2. Централен (Инше)
  3. Гранданс (Жереми)
  4. Нип (Мирагоан)
  5. Северен (Кап Аитјен)
  6. Североисточен (Форт Либерте)
  7. Северозапдаден (Порт де Пе)
  8. Западен (Порт о Пренс)
  9. Југоисточен (Жакмел)
  10. Јужен (Ле Кај)

Департманите понатаму се поделени на 41 округ и 133 општини кои се второстепена и третостепена административна поделба.

Хаитски пејач. Катедралата во Порт о Пренс.

Население[уреди | уреди извор]

Иако просечната густина на население на Хаити е околу 360 луѓе на километар квадратен, населението е воглавно сконцентрирано во урбаните населби, крајбрежните градови и во долините. Според ООН во 2008 година, Хаити имало 9,8 милиони луѓе[6] каде половина од населението се под 20 години.[7] Првиот формален попис во државата се одржал во 1950 година кога населението броело 3,1 милиони жители.[8] Хаити има наголем природен пораст во Западната Полутопка.[9]

90–95% од Хаиќаните сè до африканско потекло, додека останатите 5 — 10 % се мешани. Мал процент на бели луѓе се со, воглавно, арапско[10] германско, француско, полско, шпанско и еврејско потекло.[11][12]

Јазици[уреди | уреди извор]

Еден од двата службени јазици е францускиот, кој воедно е и прв јазик кој се зборува, пишува и се користи во администрацијата. Овој јазик се зборува од сите образовани Хаиќани и се користи во бизнис секторот. Вториот службен јазик е хаитскиот креолски јазик кој е скоро стандардизиран[13]. Овој јазик се зборува од сите луѓе во Хаити и е креолски јазик базиран на францускиот со африканско влијание. Овој креолски јазик е сличен со луизијанскиот крелски јазик. Исто така се зборува и шпанскиот јазик, иако не е службен.

Религија[уреди | уреди извор]

Хаити е христијанска земја, каде католицизмот е застапен со околу 80%. Протестантите сочинуваат околу 16% од населението. Хаитски вуду е уникатна религија за земјата која се практикува од голем дел од населението, но не се познати точни бројки.

  • Христијани — 8,681,310
  • Без Религија — 1,058,940
  • Народна Религија — 219,780
  • Други — 29,970
Верници во Хаити
Христијани

  

86,90 %
Без Религија

  

10,60 %
Народна Религија

  

2,20 %
Други

  

0,30 %
Хаитски тап тап автобус.

Хаити има долга историја и како резултат на тоа има богата култура. Хаитската култура е мешавина на елементи од француската, африканската, таино о делови од шпанската култура. Во општествениот живот на Хаити најдоминанти се европската и африканската култура. Во светот хаитската култура е позната по уметноста и специфичниот сил на сликање и скулптура.

Музиката во Хаити е под силно влијание на европската, но и од африканската традиционална музика. За време на колонизацијата, француските музички елементи биле доминантни, но се забележува и влијание од шпанската поради близината на околните шпански говорни држави.

Хаити како тема во уметноста и во популарната култура[уреди | уреди извор]

  • „Хаити“ (Haiti) — песна на групата Arcade Fire од 2004 година.[14]
Земјотресот во Хаити
Влада
Историја
Кино
Општо
Новинарство
Простая английская Википедия, свободная энциклопедия 1 января 1804 года Признанный

Республика Гаити


Flag of Haiti Coat of arms of Haiti

Герб

Девиз: Девиз традиционного герба:
«L’union fait la force» (французский)
«Inite se fòs» (гаитянский креольский) [2]
«Союз делает Сила «
Гимн: La Dessalinienne (французский)
Desalinyèn (Гаитянская креольская)
» Песня Дессалина «
Столица

и крупнейший город

и крупнейший город

Порт-о-Пренс
18 ° 32′N 72 ° 20′W / 18.533 ° N 72,333 ° W / 18,533; -72,333
Официальные языки
Этнические группы 95% черный
5% смешанный и белый [3]
Демоним (ы) Гаитянский
Правительство Унитарная полупрезидентская республика
Жовенель Моисе
Джозеф Ют
Законодательный орган Парламент
Сенат
Палата депутатов
Независимость

• Заявлено

17 апреля 1825
22 сентября 1804
9 марта 1806
17 октября 1806
28 марта 1811
Февраль 9, 1822

• Растворение

27 февраля 1844 г.
26 августа 1849 г.

• Республика

15 января 1859
29 марта 1987 г.
Площадь

• Всего

27 750 км 2 (10 710 кв. Миль) (143-е)

• Вода (%)

0.7
Население

• Оценка за 2016 год

10,847,334 [4] (85)

• Плотность

382 / км 2 (989,4 / кв. Ми) (3289,4 / кв. Ми) (3289) )
ВВП (ППС) 2017 оценка

• Итого

$ 19,979 млрд [5] (144)

• на душу населения

$ 1 819 [5] (174-е)
ВВП (номинальный) оценка 2017 года

• Итого

$ 7.897 миллиардов [5] (139-е)

• на душу населения

$ 719 [5] (172-е)
Джини (2012) 60,8 [6]
очень высокий
ИЧР (2015) Increase 0,493 [7]
низкий · 163-й
Валюта Гаитянская тыква (G) (HTG)
Часовой пояс UTC − 5 (EST)
UTC − 4 (EDT)
Водитель правый
Телефонный код +509
ISO 3166 код HT
Интернет TLD.ht

Гаити (Французский: Гаити ; Гаитянский креольский: Айити ), официально Республика Гаити (Французский: République d’Haïti ; Гаитянский креольский: Repiblik d Ayiti ) — страна на Карибский остров Эспаньола. Другая страна на острове — Доминиканская Республика. У Гаити есть два официальных языка: французский и гаитянский креольский, или « Kreyol «, который является простой версией французского языка, смешанного с африканскими языками.Его столица — Порт-о-Пренс.

Гаити имеет тропический климат. На французском языке страна называется «La Perle des Antilles» (Жемчужина Антильских островов) из-за ее природной красоты. В Гаити много гор. Страна раньше была покрыта лесами. Тем не менее, это больше не из-за вырубки лесов. Это самая бедная страна в Западном полушарии.

Гаити делится на десять департаментов . Основная религия — католицизм.Тем не менее, многие гаитяне также практикуют вуду. Эта религия пришла из африканских народных верований в Бенине. У Гаити много праздников; самый большой и самый важный — Mardi Gras .

Гаити имеет общую площадь 27 750 км². Большая часть этого находится в западной трети острова Эспаньола. Поблизости от побережья Гаити есть и более мелкие острова, такие как Gonâve , Иль-де-ла-Торту , Les Cayemites , Иль-Ваче и La Navase .

На Гаити много гор. Есть только некоторые прибрежные равнины и несколько долин. Самая большая долина — Cul-de-Sac . Порт-о-Пренс находится в западном конце этой долины. Главная река страны — Артибонит, который также является самым длинным в Эспаньоле. Самый большой город Гаити — Порт-о-Пренс, с населением более 3 миллионов человек. Второй по величине город — Кап-Аитьен.

Гаити имеет тропический климат. Сезон дождей длится с апреля по июнь и с октября по ноябрь.Ураганы распространены летом. В прошлом ураганы наносили большой ущерб и убивали много людей.

Тайны были племенем араваков-индейцев. Они жили на острове Эспаньола до того, как Христофор Колумб нашел остров и основал там европейскую колонию. Колумб нашел остров Эспаньола в своей первой поездке в Америку. [8] В течение двадцати пяти лет после прибытия Колумба все араваки были убиты испанскими конкистадорами.

В начале 17 века французы основали колонию на Эспаньоле. В 1697 году Испания продала западную треть острова — Гаити — французам. Французская колония [9] была основана на лесоводстве и производстве сахара. Он стал одним из самых богатых на Карибах. Однако, чтобы сделать это, колония привезла много рабов из Африки и уничтожила большую часть окружающей среды.

К концу 18 века в Гаити было почти полмиллиона рабов. Они восстали во главе с Туссеном Лувертюром.После тяжелой и кровопролитной борьбы они завоевали свою независимость. В 1804 году Гаити стала первой независимой черной республикой в ​​мире. [10] Сегодня на Гаити много памятников, посвященных революции в Гаити. Одним из крупнейших является La Citadelle Laferriere .

12 января 2010 года, во второй половине дня во вторник, на Гаити произошло землетрясение магнитудой 7,0. Это было худшее землетрясение в стране за последние 200 лет. [11] Эпицентр землетрясения находился недалеко от гаитянской столицы Порт-о-Пренс. [12] Землетрясение нанесло значительный ущерб Порт-о-Пренсу и близлежащим районам. Считалось, что более 200 000 человек были убиты, но в этом было трудно быть уверенным, потому что многие люди были похоронены в братских могилах, прежде чем их можно было опознать. [13]

Гаити состоит из десяти регионов, известных как департаменты (французский: департаментов , единственный департамент ). Эти департаменты делятся на 41 округов и 133 коммун .Это административные единицы второго и третьего уровня.

10 департаментов с указанием столиц в скобках:

Increase

.

  1. Артибонит (Гонаив)
  2. Центр (Hinche)
  3. Grand’Anse (Jérémie)
  4. Соски (Мирагоане)
  5. Норд (Кап-Аитьен)
  6. Nord-Est (Форт-Либерте)
  7. Nord-Ouest (Порт-де-Пэ)
  8. Уэст (Порт-о-Пренс) * национальная столица *
  9. Sud-Est (Jacmel)
  10. Sud (Les Cayes)

Республика Гаити разделена на 10 департаментов, но центральное правительство контролирует большинство политических дел.Президент является главой государства и обычно избирается всенародным голосованием на пятилетний срок. Президент не может отбывать сроки подряд. Однако из-за неубедительных результатов выборов в 2015 году нынешний временный президент Гаити был избран законодательным органом. Премьер-министр является главой правительства и назначается президентом и утверждается двухпалатным Национальным собранием. Верхняя палата Национального собрания — Сенат с 30 местами, и нижняя палата — Палата депутатов на 118 мест.Члены обеих палат избираются по мажоритарной системе. Сенаторы отбывают шестилетний срок, а депутаты — четырехлетний. Предпринимались усилия в направлении конституционной реформы, чтобы обеспечить большее число женщин, представленных в политике на национальном уровне, но эти реформы еще не привели к конкретным изменениям.

Официальные праздники (в один и тот же день каждого года)

  • 1 января: Jour de l’Indépendance («День независимости»)
  • 2 января: Jour des Aïeux («День предков»)
  • , 1 мая: Праздник сельского хозяйства и труда («День сельского хозяйства и труда»)
  • 18 мая: Праздник драпировки и университет («День флага и университета»)
  • 17 октября: годовщина смерти Жан-Жака Дессалина
  • 1 ноября: День всех святых
  • 2 ноября: День всей души
  • 18 ноября: День Битвы Верьер и День Вооруженных Сил
  • 25 декабря: Рождество

Традиционные и религиозные праздники (даты варьируются в зависимости от литургического календаря католической церкви)

  • Карнавал (Только Марди Гра является официальным праздником)
  • Страстная пятница
  • Корпус-Кристи
Increase

Гаити — наименее развитая страна в Северной и Южной Америке.Это также одна из наименее развитых и самых бедных стран в мире.

Существуют показатели, которые можно использовать для сравнения социально-экономической ситуации в разных странах. Некоторые показатели показывают, что Гаити отставала от других бедных развивающихся стран с 1980-х годов. В 2006 году Гаити занял 146-е место из 177 стран в Индексе развития человеческого потенциала Организации Объединенных Наций (2006 год). Около 90% населения Гаити жили в бедности в 2003 году. [14] Гаити — единственная страна в Северной и Южной Америке, включенная в список наименее развитых стран Организации Объединенных Наций, и это самая бедная страна в Северной и Южной Америке.Экономика оставалась на прежнем уровне или отставала даже до их сильного землетрясения.

Около 66% всех гаитян работают в сельском хозяйстве. Большинство из них занимаются мелким натуральным хозяйством [15] (это означает, что они способны расти достаточно, чтобы выжить). Это не приносит много денег.

За последние десять лет было создано очень мало рабочих мест. Однако неформальная экономика растет. Манго и кофе — два самых важных экспорта Гаити. [15] Гаити неизменно входит в число самых коррумпированных стран мира по индексу восприятия коррупции.

Около трети бюджета национального правительства составляют деньги, предоставленные им другими странами. Соединенные Штаты дают больше всего денег. Канада дает вторую по величине сумму денег. Европейский Союз, Венесуэла и Куба также по-разному дают и помогают экономике Гаити. Гаити возобновила свои альянсы с Венесуэлой и Кубой в 2006 и 2007 годах.

С 2001-2004 гг. США полностью прекратили оказывать помощь Гаити. Помощь была прекращена после выборов 2000 года в Гаити.Результаты выборов были поставлены под сомнение, и президент Аристид был обвинен в мошенничестве, чтобы выиграть выборы. Аристид был свергнут в 2004 году. После этого Соединенные Штаты снова начали оказывать помощь Гаити. Организация Объединенных Наций возглавила миротворческую операцию под названием Миссия Организации Объединенных Наций по стабилизации в Гаити. (Миссия называется МООНСГ на Гаити; это сокращение от названия Миссии на французском языке). Бразильская армия возглавила миротворческую операцию.

Даже после свержения президента Аристида коррупция в Гаити продолжала оставаться очень распространенным явлением. [16] [17]

Гаити имеет большую сумму внешнего долга (деньги, причитающиеся другим странам и международным учреждениям для погашения кредитов). В рамках программы «Бедные страны с крупной задолженностью» (БСКЗ) к середине 2009 года планируется выплатить долг в 525 млн. Долл. США. [18]

В 2009 году население Гаити (количество людей, проживающих в стране) составляло около 10 090 190 человек. Данные Национального института исследований ДНК говорят о том, что расовый состав населения:

  • 94.2%: черные (потомки в основном из племен фон, эве, йоруба и банту Западной / Центральной Африки)
  • 5,4%: мулаты (европейского и африканского происхождения).
  • 0,4%: белый (в основном французского, польского и арабского происхождения)

Некоторые жители Восточной Азии также живут в стране.

ДНК оценки Гаити
Внешность% ок.
черный

94%
мулат

5%
Белый

1%
  1. «Статья 4 Конституции».Haiti-reference.com. Получено 24 июля 2013 г.
  2. «После группы G8, теперь пришло G30 во главе с Луко Дезиром». Гаити Наблюдатель . Получено 28 января 2018 года.
  3. «Гаити». The World Factbook . Центральное Разведывательное Управление.
  4. «Перспективы мирового населения: пересмотр 2017 года». ESA.UN.org (пользовательские данные, полученные через веб-сайт). Департамент ООН по экономическим и социальным вопросам, Отдел народонаселения.Получено 10 сентября 2017 г.
  5. 5,0 5,1 5,23030 5,3 «Гаити». Международный Валютный Фонд.
  6. «Индекс Джини». Всемирный банк. Получено 21 ноября 2015 г.
  7. «Доклад о развитии человека за 2016 год» (PDF). Программа развития ООН. 2016. Получено 21 марта 2017 г.
  8. «Эспаньола — Колумб». Йельский университет. Получено 16 марта 2013 г.
  9. ↑ «Гаитянский разгром: желтая лихорадка и судьба французов», Университет штата Монтана; Получено 14 января 2010 г.
  10. ↑ «Гаитяне», Университет Луизианы
  11. «Величина 7.0 — Регион Гаити «. Получено 12 января 2010 года.
  12. «Крупное землетрясение на Гаити приводит к разрушению больницы — Телеграф». telegraph.co.uk. Получено 12 января 2010 года.
  13. «Гаити говорит, что 200 000 могут быть мертвы, вспыхивает насилие — Reuters». reuters.com. Получено 14 января 2010 года.
  14. ↑ ЦРУ — The World Factbook — Гаити
  15. 15,0 15,1 «CIA — World Factbook — Haiti». Соединенные Штаты. 2008-03-20.Получено 2007-12-20.
  16. «Индекс восприятия коррупции 2006 года усиливает связь между бедностью и коррупцией». Трансперенси Интернешнл. 6 ноября 2006 г. Получено 15 января 2009 г.
  17. «Надежда на перемены в Сите-Солей на Гаити». Международный Красный Крест. Получено 15 января 2009 г.
  18. Fact Всемирная книга фактов ЦРУ
Increase Wikimedia Commons имеет СМИ, связанные с Гаити .
,

Гаити — Википедия

Гаити

Гаити, Республика (фр. République d’Haiti, Гаити, Креоль: Repiblik Ayiti, ) — Америка Китсинду Qəraib dənizində yerləşən bir ada dövlətidir. Кубаньский университет Испании, Доминиканская Республика и другие страны, занимающиеся своими делами. Zrazisi 27750 км 2 olan ölkənin əhalisi 10 milyon, paytaxtı Port-o-Prins şəhəridir.

Qədim bir fransız müstəmləkəsi olan Haiti, Şimali və Cənubi Amerikada, Birləşmiş attatlardan sonra istiqlaliyyətini elan edən ikinci ölkədir.Bundan əlavə, bu gün Qərb yarımkürəsinin ən kasıb ölkəsidir və idarəetməsindəki anarxiya vəziyyəti hələ də davam edir.

1650-й год — Кариб Денизи Ховзинсин Гулен Франсиз Кульдурлар Бу Шразинин Лиман Кими Чокс Шлверишли Олдушу Кəнаəтинə Гəирлёр. İlk müstəmləkə qəsəbəsi olan Try-Borde getdikcə inkişaf edir, ticarətini genişləndirir, böyük qul mərkəzinə çevrilirdi. Burada tikil iln ilk böyük Тикили больницы Олур. Vaxt keçdikcə Tyurqoda hospitala bitişik xəstəxana korpusları tikilməyə başladı ki, bu da koloniyanın genişlənməsi üçün imkan verirdi.Məhz burada salınan ilk xəstəxanalara və hospitallara görə qəsəbənin adı «Больница» adlanırdı. Fransızlar nəzarət etdikləri ərazini genişləndirməkdə davam edirdilər. Fransalı kapitan San Andre əsəbənin adını Port-o-Prens adlanıdırsa da, yerlilər uzun müddət bu şəhəri Больница Чаğырдылар. Artıq 1770-ci ildə bu qəsəbə inkişaf etmiş şəhərə çevrilmişdi.

Порт-о-Пренс Haitinin paytaxtıdır. Fransızcadan tərcümədə «Prins gəmisinin limanı» mənasını verir. Hündürlükdən amfiteatra oxşayır. Paytaxt əəhər həm sosial, həm mədəni baxımdan ölkənin digər şəhərlərindən kəskin fərqlənir.

Ölkənin ən böyük şəhəri olmaqla yanaşı, həm də elmi, tədris, sənaye mərkəzi, siyasi paytaxtıdır. В свою очередь, Бура Кариб Денизи Ховзсинин «Турист Мирварили» и Сэйлы. Port-o-Prens müstəqilliyini 1804-cü ildə fransız müstəmləkəçilərinə qarşı aparılan uzunmüddətli müharibədən sonra qazanıb. 1791-й век, ara, ə f f f f f f f f f f q q q q q…………………. Франсизлар ададан ковуландан сонра Порт-о-Пренс ölkənin paytaxtı elan edildi.Lakin müstəqillik sakitlik gətirmədi. Ümumiyyətlə, bu ölkənin taleyi qarmaqarışıqlıq-müharibə, çevrilişlə yoğrulub.

1915-1934-cü illərdə ABŞ işğalı mulatları hakimiyyətə gətirdi. 1957-ci ildə hakimiyyətə ümumxalq səsverməsi ilə ölkənin ən tanınmış taun əleyhinə həkimi Fransua Düvalye gətirildi. Az keçmədi ki, Hippokrat andı içmiş adi həkim monstra çevrildi. Özünü əbədi prezident elan etdi, ölkəni qan çanağına çevirdi. 1971-ci ildə hakimiyyətə onun oğlu gəldi. 1986-cı ildə dövlət çevrilişi nəticəsində hakimiyyətə keçmiş rahib Arstid gəldi.Arstid hakimiyyətə gələndə ölkə artıq viran olmuşdu. Burada bir haşiyəyə çıxaq. Heç kimə sirr deyil ki, «vudu ibadəti» insanları təsir altında saxlamağın on yaxşı metodlarından biridir. Вуду ибадəти ə кристианлыğə кəбул этмəк истəмəйəн Африка əсилли хайтилилрин натив динидир. Вуду томринлиринин инсан бейнин тсир этмəк, онлары нəзарəтдə саксламак üçün əvəzsiz vasitə olduğunu Франсуа Дювалье хакимийəти довурдунду бир даха тəсдикльди. Diktator Düvalyenin gizli polisi («tonton-makut» -Haiti əsatirində Santa Klausun əks-prototipi) xalqı 2000-ci ilə qədər qorxu içində saxlayıb.Deyilənə görə, bu xidmətə qəbul olunan əsgərlər boyük zombi tsirində olub, rəhbərin əmrinə müntəzir imişlər. Əndazəni aşanın cəzası yerindəcə asılma, güllələnmə, döyülmə, yerdə süründürmə və s. insanlığa yad hərəkətlərlə verilirmiş.

Ян Бертран Арстид бу олкини тариксинд илк оларак, демократик секильдар калиб гюлин президент олуб. Mühacirətdə olan Arstid tarixi söz işlətmişdi: «Bizim bəlamız ondadır ki, bu ölkədə hamı prezident olmaq istəyir». 2006 год — 10 месяцев, 10 месяцев, халиси олан, президент, 32 года, вердимиди, онлар икиси, ар-арвад иди.

1991-ci ild deputatlar Arstidə etimadsızlıq votumu qəbul edərək, onu hakimiyyətdən uzaqlaşdırdılar. Və ölkədə dövlət çevrilişi baş verdi. Konstitusiyaya görə, ölkəyə rəhbərlik Ali Məhkəmənin hakimi Yozef Naretə keçdi. Seçkilər 1991-ci ilin dekabrina təyin olunsa da, beynəlxalq aləm bu seçkini tanımadı. 1994-ü ilə qədər ölkədə anarxiya hökm sürdü. 1994-cü ildə ABŞ-in hnrbi müdaxiləsi ilə Arstid vəzifəsinə qaytarıldı. 1995-ci ildə ordu buraxıldı. 2004-cü ildə «Hanniballar Ordusu», а также silahlı qruplaşma Qonaiv şəhərində qiyam qaldırır.Bu qiyama keçmiş «tonton-makulat» lar (Düvalyenin hərbi polis dəstəsi) da qoşulurlar. ABŞ ordusu yenidən ölkəyə soxulur. Первая айында киямчылар Кап-Айтену хукум эдирлəр въəрли liхали онлары саламлайир Ölkədə anarxiya və quldurluq başlayır. Arstid ABŞ dəniz piyadaçılarının nəzarətində ölkəni tərk edərək, Mərkəzi Afrika Respublikasına yollanır. Mart ayının 1-də fransız ordusu ölkənin əsas nöqtələrini ələ keçirir. Az keçmir ki, ölkəyə BMT sülhməramlıları göndərilir.

Haitinin faciəsi tək siyasi təlatümlərlə bitmir.2004 год — 1,5 минуты от начала до конца. Яшан Яшлардан Сонра Баш Верн Бойюк Сюрюшмунин, Эль-Хюмин ил 2 мин. BMT-nin humanitar yardımının bölünməsi yenə qan tökülməsi ilə yadda qalır.

2006-cı ild seçkilərdə Arstidə simpatiyası olan keçmiş prezident Rene Preval seçilir. Seçki günü qalib gələcəyi bilinən Preval üçün böyük sürpriz olur. Онун 90% -лик сəси 48,6% -ə кəдəр эндирилир. Preval seçkinin nəticələrini tanımır və o, müvəqqəti hökuməti saxtakarlıqda ittiham edib.Preval tərəfdarları paytaxtın küçələrinə çıxaraq böyük iğtişaşlar törədirlər. Kütlə ilə BMT sülhməramlıları arasında qanlı toqquşma olur. Apelyasiya komissiyası yaradılır və Prevalın 51% -председатель ссильдиии тəсдиклынир. Zəlzələyə qədər ümumi mənzərə belə idi ki, əhailinin 80% -i acınacaqlı durumda yaşayır. Ölkənin xarici borcu 1,8 млрд долларов. Alinhalinin ümumi sayı 10 milyona yaxındır. Kənd təsərrüfatı imkansız alinhalinin yaşamının yeganə ümid Yeridir. Amma kənd təsərrüfatı ilə məşğul olmaq üçün ölkə ərazisinin yalnız 1/3-i yararlıdır.Кофе, манко, əkər çuğunduru, süyü, qarğıdalı yetişdirilir. Кызыл, боксит, мис ялаклары олса да, бу йатаклара марак гестурон йоксдур. Bəzi maraqlı məqamları xatırladaq. Haiti yollarının özəlliyi ondadır ki, bu ölkənin yolları yoxdur. Belə ki, əlkə ərazisinin 4 мин. Км. 3800 км. / Мин. 40 км. Узумлунунда дəмир йолу хəтти вар ки, бу да ики бойюк сəхəри бёрлəшдирир.

Гаити Крем Кринин язды кими наğллар алəми дейил.

Vaxtilə Port-o-Prensi inqilaba qədərki Havanaya bənzədirmişlər.İnqilabi çağırışlar, kütlənin çörək dərdi əəhəri xarabaya çevirdi. Villalar soyunlar nəticəsində dağıdılıb, kanalizasiya və su boruları istimardan çıxarılıb. Küçədə zibil qalaqları, natəmizlik, anti-sanitariya şəraiti «göz oxşayır».

Гаити, Бельгийская Республика, Объединенные Арабские Эмираты. Alinhalinin yaşam səviyyəsinin aşağı olması, iqtisadi problemlər «Криминал Дуруму» — «Гогрин Вузиəтд» сакслайр. Порт-о-Пренс, Кап-Айтьен, Нор-Вест, Венгрия «gecəqondu» larına yaxın getmək öz ölümünə fərman vermək kimi bir šeydir.Qiymətli daş-qaşları, dolu cüzdanı kütlə arasında nümayiş etdirmək sadəcə ağılsızlıqdır. Şəhərlərdə cibgirlərin sayı-hesabı yoxdur. Valyutanı küçədə dəyişməklə aldanmağın arası saniyələr çəkmir. Yeri gəlmişkən, ABŞ dollarını bütün otel, ресторан və banklarda dəyişmək mümkündür. Maraqlıdır ki, Dollardan Başqa Xarici Valyutanı Heç Kim Qəbul etmir, Hətta Banklar Belə. Hətta şəhərin mərkəzi hava limanında belə puldəyişmə məntəqəsi yoxdur.

Elektrik eneryisi bəzi rayonlara sutkada 12 saat verilir.

Ruslar zarafatla «Nə, harada, nə vaxt» televiktorinası üçün belə sual ünvanlayırlar. «Port-o-Prens əhalisi ilə» Brüsselin simvolu «olan oğlan uşağı arasında nə oxşarlıq var?» Каваб: «Brüsselin simvolu» монахиня дашламиш фəалийəтини хаитилилəр гюнюн гюнорта ча ,ы, хара гулди, хамынын гёзю кабаğында эд билəрлур.

Bu ölkədə maşınların sayı hədsiz çox olsa da, bu ölkənin nəqliyyat sistemi üçün işıqfor lazımsız bir şeydir. Машин сикналлари, кимин машын хюндюр против буюкдура онун кабана душем ади, аш хəтт, йоль ишарши — это Гаити «автош» лари üçün əhəmiyyətsizdir.Bu ölkəyə uzaq xaricdən aviareysləri gün ərzində barmaqla saymaq olar. Paytaxt şəhər böyük bazara bənzəyir: hamı nəsə satır. Evlər köhnə taxta materiallardan, karton parçalarından tikilib. Adətən uzaqdan pəncərəsi açıq xarabalıq evlərinə bənzəyir.

Haiti dünyanın nadir ölkəsidir ki, burada mağazaya gedərkən alıcının özüylə kalkulyator götürməsi məsləhət görülür. Yox, burada Zimbabvedəki kimi meqa-inflyasiya getmir, əksinə, hər şey qaydasındadır. Məsələ bundadır ki, Haitinin rmismi pul vahidi qurd adlanır.Lakin mağazalarda qiymətlər Гаити доллары ilə göstərilir. Qəribəsi odur ki, виртуальный гаитянский доллар, hec vaxt tədavüldə olmayıb. Amma dəqiq məzənnəsi var: 5 qurd bir Haiti dollarına bərabərdir. Ən qəribəsi də odur ki, bu məzənnə 1912-ci ildən dəyişmir. Курдун Гаити Доллар Индан Аслылылы Эль Вакддан Башлайб. İlk banknotlar çıxanda kağızın üzərində: «1 доллар 5 qurda bərabərdir» sözü yazılıbmış. Bu kümlə ilə Гаити доллар США sözü yaranıb vo o vaxtdan dünya miqyasında super antiinflyasiya rekordunun əsası qoyulub.Ona görə deyirik ki, kalkulyatorla getmək lazımdır. Təsəvvür edin ki, mağazada malın qiyməti 157,90 Haiti dollarıdır. İndi bunu real pullara çevirmək üçün ya yaxşı riyaziyyatçı olmalısan, ya da texnikadan istifadə etməyi bacarmalısan. Məsələni qəlizləşdirən odur ki, tədavüldə olan ABŞ dolları «qara bazar» da 38 qurda satılır. İndi gəl hesabla. Yeri gəlmişkən, «qurd» sözü ispan dilindən tərcümədə «peso qordo», yəni «ağır peso» mənası verir. Испанлар адайя аяк басандан бери песо дэвриййəдə олуб. Təbii ki, müxtəlif formarda.Bu pul vahidindən qonşu Dominikan Respublikası da istifadə edir. Onu da qeyd edək ki, Haiti adasının qərbində məhv olmuş Haiti, şərqində isə inkişaf etmiş Dominikan Respublikası yerləşir. Haitililərin bununla bağlı kədərli zarafatları da var: «Biz onlarla adanı böləndə pulu da bölmüşük. Он-лайн песо, бизнес-образование».

Nə qədər qəribə səslənsə də, deməliyik ki, bu ölkədə konkret dilənçi yoxdur, bütün xalq dilənçi kökündə yaşayır. Ümumiyyətlə, xalq xarici turistlərdən necə qazanmağın yollarını bilmir.Hətta zibillikdə eşələnən uşaq da turistdən nəsə istəmir, dilənmir. Мазашаларда əчнəбийə ич кат баха мал сатмак да йоксдур.

B ks kim yaxşı yaşayır? Yakmel şəhər sakinləri. Ölkənin narkotik ticarətinin mərkəzi. Villalar, ticarət mərkəzləri, теннисный кортлары, bn bahalı maşınlar bu şəhərin bəzəyidir. Regionun baş арбитри-ABŞ Гаити cinayətkar klanından əlini çoxdan üzüb. Sahil sularını qorumaq, narkotranzitə nəzarət etmək ABŞ-ın gücü daxilində deyil. Bir ölkənin ki, ordusu yoxdur, onun sərhəd qoşunları haradan olsun? Гаити Kolumbiya narkotrafiki üçün bazadır.H r şey bura gəlir, hər şey burdan ötürülür.

Bu ölkəni bu qədər ağır vəziyyətdə təsvir etməyimizə baxmayın. Böyük yaradan bu torpaq üçün fəxr eləməli hər şey verib. Sadəcə, нормальный иероглиф от всех, кто живет в Оларсе, Гаити, регион, в котором живут люди, олар. Bu ölkədə Ford De Pin Милли Парк, Магара-Тропик-Мешлур-Парк La Vizit, La Çitadel parkı, Санта-Мария-Мбеди, Гаити Бузи-Музеи, Марше де Фер (Dəmir bazar), дюнйяцус барселон, барселонский барселон, барселонский барселон, барселонский барселон, барселонский барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, барселон, мюнхе Keyp Haitien «plyayları, 200 metr dərinliyində olan Amani mağarası, dünyanın ən böyük dəniz süngəri olan» Fil qulağı «, саймакла битиб-тюкəнмəз тəбии гезəлликлири вар.Mütəxəssislər hesab edirlər ki, Haiti havasında dincəlmək ekzotik turizm üçün ən uğurlu tapıntıdır. Yakmel yaxınlığındakı kaskad və şəlalərlə birləşən üç gölün yaratdığı Mavi Hovuza baxmaq nəyə desən dəyər. Amma təəssüf ki, bu ölkə siyasi və təbii təlatümlərdən canını qurtara bilmir. İki il öncə prezident sarayına yürüş keçirən ac haitililər tarixə «aclar inqilabı» terminini yaza bildilər.

Tanrının verdiyi nadir gözəllikləri ilə öyünə biləcək Haiti 200 ildən çoxdur ki, acdır. Bir zəlzələ ilə bütün ölkə dağılır.Biz demirik ki, zəlzələdə tələfat olmaz. Amma ölkənin 1/3-я dağılırsa, 3 милона инсан евсиз калирса, el, o qədər insan acından anlmək tühlükəsindədirsə, bu, təbiətin günahı deyil ki. Niyə qonşu Dominikan Respublikası xoşbəxt yaşayır? Bəlkə ona görədir ki, больница llkənin təməli kimi qoyulub Йендуми, Вуду ибадути?

Haitinin milli pulu qurd adlanır.

,

Гаити — Википедия

Vorlage: Информационный блок Staat / Wartung / NAME-DEUTSCH

Гаити oder Haïti (haitianisch Ayiti , französisch Haïti , gesprochen [a.iti]) является дочерним предприятием Испанского исполина в Ден-Гросене-Антилье. Er umfasst den westlichen Teil der Karibikinsel, deren Ostteil die Dominikanische Republik einnimmt. Die etwa elf Millionen Einwohner Haitis sind größtenteils subsahara-afrikanischer Abstammung. Hauptstadt des Landes ist Порт-о-Пренс.

Война на Гаити и Французский государственный университет обороны. Es ist das einzige Land des amerikanischen Doppelcontinentents, das zu den am wenigsten entwickelten Ländern der Welt gezählt wird. Zur schwachen Wirtschaft kommt eine instabile politische Lage mit zahlreichen Unruhen, weshalb seit Mitte der 1990er-Jahre über drei Millionen Haitianer ausgewandert sind.

Der Landesname kommt aus der Sprache der Taíno, Ureinwohner Hispaniolas, and bedeutet «Bergiges Land».

Haitis Nachbarn sind u. а. умирают турки и кайкосинсельны, умирают Доминиканская Республика, Ямайка, Куба и умирают Багамские острова. Das Staatsgebiet hat die Form eines nach Westen geöffneten «U», das durch zwei lange Halbinseln gebildet wird. Dazwischen liegt der Golfe de la Gonâve, desst östlichem Ende die Hauptstadt Port-au-Prince Liegt.

Der höchste Berg ist mit einer Höhe von 2674 m der Pic la Selle. В настоящее время он находится в Сьерра-де-Бахоруко, Германия, Доминиканская Республика, и в 388 км. Земли.In the Landesmitte erreichen die Berge 1500–1800 Meter über dem Meeresspiegel, Массив-дю-Сюд-сюр-Геген Ямайка Воррагенден, Tiburon-Halbinsel bis etwa 2400 m . Neben dem Westen Hispaniolas umfasst Гаити и Воргелагерте Inseln wie die Иль-де-ла-Тортю и умереть Иль-де-ла-Гонев.

Гаити, им. Тропика Вирбельстюрме. Der Hurrikan Jeanne richtete im сентябрь 2004 г. erhebliche Schäden in der Gegend um die Stadt Gonaïves an. Dabei kam es in Haiti zu etwa 3000 Todesopfern.Безотлагательный трафик в августе и сентябре 2008 года, также как и в Штарквинде и Штаркрегене Zerstörungen anrichteten. Durch die Auswirkungen von Tropensturm Fay, Hurrikan Gustav, Tropensturm Hanna und Hurrikan Ike wurden в Гаити, Соединенные Штаты Америки 800 человек получают гетто.

Geologisch liegt die Insel Hispaniola über der Grenze zwischen Karibischer und Nordamerikanischer Platte. Infolge Dieser Verwerfung kommt es zu häufigen seismischen Aktivitäten.В ден Jahren 1751, 1842, 1860 и Zuletzt 2010 Wurde Гаити фон Шверен Erdbeben getroffen.

Durch Bodenerosion ist das fruchtbare Land seit der Besiedlung 1492 при быстром 50% гешрумпфте. Der Tropische Regenwald war bereits 1990 zu 98% abgeholzt, is zu Desertifikation führen kann. In der Landreform Anfang des 19. Jahrhunderts erhielten Bauernfamilien je 15 га Сельскохозяйственные угодья. Die Nachkommen dieser Landerben teilten das Land находится в непосредственной близости от отеля. Война за 1971 год. Бафернфамили энтфалленде Земля Нур Ноч Кнапп 1,5 га.Um zu überleben, Musste das Land übernutzt werden. Starke Эрозия войны умирают Folge und der Boden. Die Nachkommen machten noch steilere Hänge für die Landwirtschaft nutzbar. Landesweit führte der Verlust и Landwirtschaftlichen Flächen für den eigenen Verbrauch zu sozialer Destabilisierung des Landes.

Клима [Беарбайтен | Quelltext Bearbeiten]

Haitis Klima ist durchgehend tropisch und daher von stärkeren Temperaturunterschieden während des Tages als während des Jahres geprägt.Die Niederschläge betragen im Großteil Haitis etwa 1300 мм, северная часть города 500 мм, wo s s immer regnet. Während des Jahres gibt es zwei Hauptregenzeiten, от апреля до мая и от сентября до октября. Дурная погода в Гольфстреме, в котором находится Вассертемператур 25 ° C.

Флора и Фауна [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Da Hispaniola lange Zeit vom amerikanischen Festland getrennt war, konnte sich eine reltiv große Anzahl an Tieren und Pflanzen unabhängig vom Festland entwickeln.Так что, Snd von etwa 5000 Pflanzenarten, умереть на Гаити, vorkommen, etwa 35 Prozent endemisch. За день до смерти и за всю жизнь, до смерти, до смерти, до 28 лет, 29 лет обучения (9) парадокс ). Zudem wird die Vielfalt von Flora und Fauna durch anhaltende Erosion und Übernutzung der Böden gefährdet. [7]

Демография [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Bevölkerungspyramide Гаити 2016 Bevölkerungsentwicklung (1960-бис 2017) Auf einer Landstraße на Гаити в феврале 1996 года

В Гаити Вирд Нур Эйн Шер Кляйнер Тейл дер Гебертен и Тодесфалле Daher beruhen alle Zahlen auf Schätzungen und Projektionen. Die nachfolgenden Zahlen sind deshalb sehr unicher.

Die Bevölkerung hat sich seit демерстен Zensus 1950 etwa verdreifacht; Дамалс Вурден 3,1 млн. человек. [8]

Die durchschnittliche Lebenserwartung bei der Geburt wird für die Jahre zwischen 2006 и 2016 (mit Ausnahme des Erdbebenjahrs 2010) с Werten zwischen 61 и 65 Jahren angegeben. [9] Das mittlere Alter der Bevölkerung liegt bei 23 Jahren (2017). Die Säuglingssterblichkeit предлагает более 5% и более 1,34% (2017). Die zusammengefasste Fruchtbarkeitsziffer lag im Jahr 2017 года 2,72 Kindern pro Frau. [10]

Die haitianische Bevölkerung teilt sich в 95% Schwarze, 0,1% Weiße и 4,9% Person, die aus Verbindungen zwischen Schwarzen und Weißen hervorgingen, auf. Andere Quellen geben 60–80% Schwarze, bis zu max. 5% в месяц и 15–35% на человека. Diese nehmen in der Wirtschaft des Landes eine dominante Rolle ein. [11]

33% der Haitianer leben в Штадтене. Die größten Städte sind (Berechnung für 2008): Порт-о-Пренс 1.368,075 Einwohner, Carrefour 503,954 Einwohner, Delmas 445,236 Einwohner, Cap-Haïtien 145,709 Einwohner und Pétionville 122,677 Einwohner. Das Ballungszentrum Port-au-Prince wird mit 2.411.407 Menschen im Jahr 2008 geschätzt. Allein in dem Slum der Hauptstadt, Cité Soleil, leben über 400.000 Menschen.

Haitianer bilden durch Миграционный судья Minderheiten in den Vereinigten Staaten (etwa 600.000) и in Dominikanischen Republik (800.000). Ein Viertel der Bevölkerung der Bahamas stammt aus Гаити.Fluchthelfer bieten den Transport von Bootsflüchtlingen für einige Hundert US-Dollar an. [12] [13] Bedeutende Zielländer haitianischer Einwanderung sind neben der Dominikanischen Republik, den Stare and Frankreich auch Brasilien und Kanada sowie seit 2010 год назад Чили. [14]

грн Einwohnerzahl [15]
1971 04,328,756
1982 05.053,791
2003 08,373,750
2009 09,923,243
2016 10.711.000

Sprachen [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Die Beiden Hauptsprachen Haitis sind Haitianisch und Französisch. Letzteres шляпа удивляет, как и раньше, Bildungssprache größere Bedeutung. Гаитянский комитет по борьбе с коррупцией и государственным имуществом Staat Lateinamerikas.Ausschließlich Religiöse Bedeutung hat die Sprache Langaj (август Langay или Гаитянский язык культуры вуду ). Die Sprachen der indigenen Bevölkerung sind ausgestorben.

Религионен [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Bis zum Inkrafttreten der Verfassung des Jahres 1987 война войны за гражданскую безопасность в Гаити. [16] Genaue Zahlen zur Religionszugehörigkeit waren nach US-amerikanischen Angaben 2003 noch nicht verfügbar; [17] damals wurde geschätzt, etwa 80 Prozent der Bürger von Haiti seien römisch-katholisch.Начало работы с 2003 г. rund 55% der Haitianer römisch-katholisch, knapp 30% gehören mit einer in ver vergangenen Jahrzehnten stark anwachsender Tendenz verschiedenen protestantischen Konfessionen an, vor allen Propent for Intenstünstün (60) (этва 3 прозент). [10] Zwar geben nur wenige Prozent (2003: geschätzt 2,1) der Bevölkerung eine Zugehörigkeit zur Voodoo-Religion an, deren Ursprung in Westafrika liegt, doch praktizieren viele Einwohumne zünzegünkenen günzegünzegünzegün günzegününügün — ken,,,,,,, 45 45 spiritistische Rituale — insgesamt wohl etwa 75 Prozent der Bevölkerung, zumeist Schwarze und Personen aus einer schwarz / weiß-Beziehung. [18] [19] [20] [21] Voodoo diente Président Франсуа Дювалье zum Anlass, gegen Personen aus einer schwarz / weiß-Beziehung vorzugehen. Es wird zwar seit 2003 von den Behörden als Religiöse Praxis anerkannt, erhielt aber nicht die vollen Rechte einer Religion. [17] Andere Religionen werden mit 4,6% angegeben, Nichtgläubige machen rund 10 Prozent aus. [10]

In den Jahrzehnten nach der «Entdeckung» der Insel Hispaniola durch Christoph Kolumbus im Jahr 1492 года жизни, уроженец Урбевелкерунга, умирает араваки (около Taínos genannt), быстрый выпуск.Im späten 17. Jahrhundert wurde die Insel vor allem durch afrikanische Sklaven, die auf den Zuckerplantagen eingesetzt wurden, wiederbevölkert.

Im Jahre 1697 trat Spanien das westliche Drittel der Insel, das von da an Saint-Domingue Genannt Wurde, Frankreich ab. Dieses Gebiet wurde im 18. Jahrhundert zur reichsten Kolonie des französischen Kolonialreichs.

Am 23. Август 1791 г. Каменский ун-т-дер-фон фон Букман и Жорж Бьяссу-цюинем Склавенауфстанд, дер-зю-эйн-блютиген Криг умереть вмешательствомDie Ex-Sklaven («Afrikaner») Сетцтен Сич Ам Энде Дурч. Селбст эне фон Наполеон геген Haitis Nationalheld Toussaint L’Ouverture gesandte Armee wurde letztlich geschlagen. Сен-Доминге-эркларте-ам-1. Январь 1804 г. до н.э.

Гаити, прежде всего, Республика Шварцен, англичане, живущие в Венесуэле, Перу и Колумбии, в период революции в мире.Unter Président Boyer, der das seit 1806 in eine schwarz / weisse Süd-Republik und ein Schwarzes Nord-Königreich geteilte Land, 1820 wiedervereinte, schaffte, Гаитянский государственный округ в Испании, Испания, 18 лет, 18 лет назад, в 18:00 году. Sklaverei ab.

Франкфурт-на-Майне, Франция, Германия, 1825 год. 1825 год. Entachädigungen für ehemalige Plantagenbesitzer. Jahrzehntelang zahlte Гаити и Франкфурт-на-Майне 90 миллионов золотых франков.Обнаженная и утопающая в грязи Гросплантаген под открытым небом, водохранилище на экспорт от Agrargütern zusammenbrach. Mehrere Versuche, die Produktivität der Landwirtschaft zu heben (beginnend mit dem Code Rural von 1826), с отличными характеристиками в области сельского хозяйства. Dennoch galt das Land als Эксперт фон Каффи, Какао, Хаутен и Блаухольц. [23]

Гаитянская шляпа, в которой есть все, что нужно знать, что такое Geschichte unter Gewaltherrschern и Kleptokraten zu leiden.Alleine Zwei Seiner Herrscher — Faustin Soulouque und Jean-Jacques Dessalines, auch Jakob I. bzw. Jacques I. genannt — warfen sich zu verschiedenen Zeiten zu Kaisern auf.

Haitianisches Kanonenboot «Crête-à-Pierrot» в 6 сентября

, 1902, Габс-Айнен Цвишенфолл, Bei DEMES, ZU EINEEM, Зеефехт, Германия, Каноненбут [24]

King Armoured Cars в Гаити

Während der US-Militärintervention на Гаити 1915–1934 wurde das Land vom Корпус морской пехоты Соединенных Штатов, das eine haitianische Gendarmerie aufstellte, умереть Gendarmerie d’Haïti . Es wurden Anstrengungen unternommen, die ländliche Infrastruktur und das Bildungssystem zu verbessern; реформаторы, умирают, как и прежде, Haitis nicht berücksichtigten, waren weder gern gesehen noch erfolgreich. Немецкий фюрер «Широко известен», как и его жандармерии, войну с Карлом Великим Перальте.

Американская интервенция в США, США. Эли Лескотс (Leslie Lescot) им. Яра 1946 года. Es gab nur eine einzige Regierungszeitung. [25] Die US-Truppen wurden 1934 im Rahmen der Good Neighbor Policy abgezogen. 1946 errangen die die Schwarzen in der sogenannten «Revolution» die Macht; В настоящее время он имеет дело с французскими депутатами (1946 г.) и Полем Эженом Маглуаром (1950 г.).

Bis 1950 galt в Гаити в городе Зинсусвальрехт, в котором есть Einkommens- и Besitzgrenzen für die Erlangung des Wahlrechts erforderlich machte. Darüber hinaus gab es bis 1950 weder ein aktives noch ein passives Frauenwahlrecht. [26] [27] [28]

Ab 1957 геланг эс дэ эхемалиген Ландарз Франсуа «Папа Док» Duvalier mit einem antiamerikanischen, betont «schwarzen» rassenpolitischen Programme, die Macht an sich zu reißen. Er setzte sich 1964 zum Diktator ein und wurde durch die sogenannten Tontons Macoutes bekannt, eine Freiwilligentruppe, die mit den Methoden mal einer Geheimpolizei, mal einer Schlägertruppe gegen Missliebige vorging.Auch der Voodoo-Kult wurde wieder допуска. «Papa Docs» Зон Жан-Клод «Baby Doc» Дювалье Фолгте, 1971 г., Альтер фон 19, Ярен ин Регьерунг. Die Verfassung von 1985 dehnte das Wahlrecht auf alle Bürgerinnen und Bürger aus. [29] 1986 wurde „Baby Doc“ aus dem Land vertrieben.

Начальная реформа 1987 года Путчте дас Милитэр, Германия, Обершихт, июнь 1988 года Президент Лесли Манигат и Риджирт (начало работы в сентябре 1988 года). überwältigender Mehrheit zum Präsidenten gewählt wurde.Seine Gegner warfen ihm Klassenkampf vor, er selbst rechnete sich der Befreiungstheologie zu. Schon 1991 wurde er von Brigadegeneral Raoul Cédras wieder aus dem Amt geputscht. Das Regime bemühte sich zunächst erfolgreich um Unterstützung durch die США. [30] [31] Всемирная организация по борьбе с наркотиками США aber 1994 zu derilitärischen Интервенционная операция «Поддерживать демократию и жизнь» Аристид в Се-ам-Цюрюккеране, аллергические отношения под Бедингунгом, dass er sich nun Weltbank und dem Internationalen Währungsfonds abstimme, regeln der Marktwirtschaft halte und einen Teil seiner Rechte and das Parlament abtrete. [32] 1996 übergab Aristide entsprechend der Verfassung nach Ablauf einer Amtszeit das Amt a seinen Weggefährten René Préval. Das UNO-Mandat, Unter Welchem ​​Гаити Seit 1995 стенд, Lief 1997 Wieder Aus.

, январь 1999 г., Президент Республики Беларусь, Всемирный мандат парламента. Zudem endeten auch die Amtszeiten lokaler Regierungsvertreter, был dazu führte, dass es bis zum dritten Quartal des Jahres 2000 в Гаити, где он работает, в Амстердамском университете.In der Ersten Hälfte 2000 Fanten Zunächst Kommunal- und Parlamentswahlen statt; die Wahlbeteiligung wurde auf 60 Prozent geschätzt. Dabei kam es nach Einschätzung von Amnesty International [33] и Ökumenischen Rats der Kirchen [34] zu Einschüchterungen und zu Gewalt bis hin zum Mord and Kandidaten beider Seiten und zu uhstähülühülühlühlühülü? Zhühlühü? Zhülühü? Re lühü? der Stimmen durch die Regierung. Начните с того, что у вас будет 60% стимулов, и так далее.Die Opposition bewirkte daraufhin einen weitgehenden Boykott der folgenden Präsidentenwahl, die Aristide daher im November 2000 mit uber 91 Prozent der Stimmen gewann. [35] [36] Nach dem Amtsantritt 2001 wurde seiner Regierung auch noch Misswirtschaft und Korruption vorgeworfen. Es kam zu landesweit zunehmendem Wiverstand, der von Kräften des ehemaligen Diktators Duvalier unter Einschluss für ihn tätiger Todesschwadronen angefacht wurde. Aristide versuchte, sich durch die Мобилизационный сейнер Anhänger — unter Einschluss der ebenfalls gewalttätigen „Chimères“ der „Fanmi Lavalas“ (FL) — an Macht zu halten.Unter bürgerkriegsähnlichen Zuständen kam es schließlich zum Zusammenbruch innerstaatlicher Ordnung [37] и им. Февраль 2004 г., США, США 900 900 [38] , США, , США, Франкфурт-на-Майне, США, США, Чили, 4545, США, Чили, Чили, 3945, США, Чили, Чили, 3945, США, Чили, Чили, США, 3945, США, Чили, Чили, США, 3945, США, Чили, Чили, Франция, США, 4545, США, Чили, Чили, США, США, 39, Чили, Чили, США, США, Чили, США, США, Чили, США, США, Чили, США, США, Чили, США, Чили, США, США, 4545, США, Чили, Чили, США, США, Чили, США, Чили, США, США, 4545, США, Чили, Чили, США, 39, Чили, США, США, Чили, Чили, США, США, Чили, США, США, Чили, США, Чили, США, США, Чили, США, Чили, 45, США, Чили, США. Truppen Schickten. Aristide verließ das Land — nach Darstellung der Opposition, der USA und Frankreichs freiwillig, nach eigener Darstellung infolge eines Putsches. Интервенция в Стелле-дер-Эрстене, 2004 год, Рамен фон МООНСГ, rund 10.000 Blauhelm-Soldaten stationiert.

Das Land wurde 2004 nach Aristide zunächst von einer Übergangsregierung unter Boniface Alexandre als Präsidenten und Gérard Latortue als Премьер-министр США, февраль 2006 года, прошедший в 2006 году. Sie brachte mit einem Wahlergebnis von 51,15% der Stimmen Préval als Sieger hervor, aber auch der Ablauf dieser Wahl war umstritten. Im Mai 2006 номинирован на должность премьер-министра Жака-Эдуарда Алексиса и премьер-министра.Генерал Анфанга 2006 года генерал Урано Тейшейра да Матта Баскеллар, Коммунистический совет по МИНУСАХ, Унтер югеклартен Умстенден, Вермут Вюрде Суизид.

Умереть инфляцию и умереть без преувеличения. [40] Obwohl Président Préval eine Bekämpfung der gestiegenen Lebensmittelpreise angekündigt hatte, beruhigte sich die Lage nicht.12 апреля 2008 года. Бешлосс дер Сенат ушел из премьер-министра Алексис. [41]

утра 12. Январь 2010 г. Фордерте Эйн Эрдбебен им Судейшен Тейл Хаитис бис цу 316.000 Tote und zerstörte das Zentrum der Hauptstadt. [42] Gemessen an den Opferzahlen war es die schwerste Naturkatastrophe in der Geschichte Haitis und eines der verheerendsten Erdbeben weltweit.

Die 28. Für Den 2010 Февраль 2010 г. Wahlen wurden auf den 20. März 2011 г. verschoben, als 56.Президент Haitis ging daraus bei der Stichwahl am 14. Mai 2011 letztendlich Michel Martelly hervor. [43]

Neun Monate nach dem Erdbeben rief die Regierung nach dem demmismischen Ausbruch von Cholera-Erkrankungen den landesweiten sanitären Notstand aus. Mehr als 300.000 Menschen infizierten sich im ersten Jahr der Epidemie, bis 2013 starben über 8000 Menschen.

Die Infektionen traten zunächst in der ländlichen Provinz Artibonite auf und breiteten sich innerhalb weniger Tage bis zur Hauptstadt Port-au-Prince aus. [44] 17 августа 2016 года. Уничтожить войну в ООН. Уршашская война в Аусбрухе.

, сентябрь 2019 г., акция в Гаити. Протест, генеральный день, 2017 г., премия им. Ausgelöst wurden die Proteste durch einen Bericht, [45] in de weitreichende Korruption der wirtschaftlichen und politischen Eliten aufgedeckt wurde, während der Großteil der Bevölkerung des Landes в Schwerer Armut lebt. [46] Das gesellschaftliche Leben в Гаити до сих пор находится в Вохене, так что умрите Шулен в Мехререне Wochen geschlossen. Bei den Auseinandersetzungen sind Dutzende Menschen gestorben, Amnesty International erhob schwere Vorwürfe gegen die haitianische Polizei, wovon Teile Ende Februar 2020 das Militärhauptquartier zu stürmen versuchte, um bessere zergen de erbeitslan. [47] [48]

Политическая система [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Nach der Verfassung vom 28.Апрель 1987 года — Гаити и Республика. Staatsoberhaupt and oberster Inhaber der Exekutivgewalt ist der auf fünf Jahre vom Volk direkt gewählte Staatspräsident. Der Staatspräsident ernennt den Ministrypräsidenten, der vom Parlament bestätigt werden muss. Законодательный законопроект, принятый в парламенте Швеции, от имени сената ( сенат ) с 30 сенаторами, с отличием ( аббатских переселенцев, 9999 шт.)Im Demokratieindex 2019 der britischen Zeitschrift The Economist , принадлежащий Гаити-Платц, 105, фон 167. [49] Im Länderbericht Свобода в мире 2017 года Американская американская организация по свободе и свободе Freedom House wird das politische System des Landes als „teilweise frei“ bewertet. [50]

Начинается с момента его вручения и сметы Законодательством по праву и срокам рождения, или с новым годом, и с Мартелием, 13.Январь 2015 года. [51]

Bei den Wahlen zur Abgeordnetenkammer und zum Senat am 9. August 2015 konnten 290.000 Wahlberechtigte nicht abstimmen, da ihre Wahllokale infolge gewalttätiger Ausschreitungen geschlossen wurden. [52] Die Wahlbeteiligung lag bei 18%, в Hauptstadt nur bei 10%. [53] Das Wahlergebnis hätte einen Monat nach der Wahl, 8 часов утра. Сентябрь 2015 г., bekanntgegeben werden sollen. Doch das unterblieb, u.а. infolge von Querelen unter den Mitgliedern der zuständigen Wahlkommission ( Conseil Électoral Provisoire ). [54] Nach der Wahlrunde am 25. Oktober 2015 (Stichwahlen zur Abgeordnetenkammer und zum Senat, erste Runde der Präsidentschaftswahlen, Kommunalwahlen) fehlten fünf Tage nach Schließung der Wahllokörünürünürürn? [55] Für die Stichwahl der Präsidentschaftswahl qualifizierten sich Jovenel Moïse und Jude Célestin. [56] Diese hätte am 27. Декабрь 2015 durchgeführt werden sollen, wurde jedoch sechs Tage zuvor abgesagt, [57] mehrfach verschoben und schließlich für den 24. April 2016 anberaumt. [58] утра 14 февраля 2016 года. Сенат-президент Jocelerme Privert vom Parlament zum Übergangspräsidenten gewählt, der bis zur Wahl im April die Amtsgeschäfte führen sollte. [59] Doch dann wurden die für den 24. Апрель 2016 г. Шпихвал дер Präsidentschaftswahl erneut — zum vierten Mal — verschoben. [60] Ende Mai 2016 empfahl eine Wahlprüfungskommission, die erste Runde der Präsidentschaftswahl im Oktober 2015 für nichtig zu erklären und zu wiederholen, damals viel zu viele Personen mit zweifelhahtühlthtühtht — ht alt. [61] утра 14. Июнь 2016 г. Лейф Приверт оф 120 Таге подружилась с Мандатом Альбертом Юбергангспрессеном аб, о дзэ зеин Зиль, умрешь Амтсюбергебе и Эйнен Фом Волк Гевельтен Нахфолгер, erreicht hätte. [62] Zwei Versuche der verbliebenen Abgeordneten der Abgeordnetenkammer, über eine Erneuerung von Priverts Mandat als Übergangspräsident bis zum 7.Февраль 2017 года, Scheiterten. Denn gewalttätige Demonstranten für и gegen Privert verhinderten, dass die anberaumten Sitzungen am 21. Juni bzw. 28 июня 2016 года. Застанде Камень. [63] Gleichwohl betrachtete Privert sich selbst bis auf Weiteres als «de facto Übergangspräsident», в том числе Abgeordnetenkammer nichts Gegenteiliges verfügt habe. [64] Die mehrfach verschobene Stichwahl der Präsidentschaftswahl wurde schließlich am 20. Ноябрь 2016 г. durchgeführt.Dem am 28. November vom Conseil Electoral Provisoire verkündeten vorläufigen Wahlergebnis zufolge gewann Jovenel Moïse mit 55,7% der Stimmen vor Jude Célestin (19,2%), Моис Жан-Шарль (11,0%) и Maryse Narcis (9%) , 0%). [65] Nur etwa 1,3 Millionen der 6,2 Millionen Wahlberechtigten (= 21%) gaben ihre Stimme ab.

Die einflussreichsten politischen Parteien sind:

Гаитянский федеральный федеральный государственный университет Внешняя политика Государственный статут. [66]

Innenpolitik [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Die innenpolitische Ситуация в войне на Гаити в Вене, США. Государственный комитет по борьбе с коррупцией и государственным вмешательством в дела США. Der am 29. Februar 2004 zurückgetretene Prásident Jean-Bertrand Aristide hat Interims-Président Boniface Alexandre ein Land im Chaos hinterlassen.Rechtsstaatliche Ordnung, институциональная структура и коллективный верховенство. Hinzu kommt ein Panorama an Korruption, Mangelnde Strafverfolgung, Wahlbetrug, Kriminellen Banden, Drogenhandel und die die Bereitschaft, Konflikte gewaltsam auszutragen.

Ein weiteres Задача не может быть найдена Überwachung des Luftraumes dar. Diese шляпа з. B. dazu geführt, dass Haiti ein believebtes Transitland für den Kokainschmuggel geworden ist. [67]

Außenpolitik [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

В 1960-е и 1970-е годы Джарен Варен умирает в Германии и США США и США, Гаити Entwicklungshilfe gewährten; jedoch war das Verhältnis Haitis zu den США, die sich als unzuverlässiger Partner erwiesen, über eine lange Zeit hinweg stark gestört. [68]

Die Entwicklungspolitische Zusammenarbeit zwischen Гаитянский и Государственный Отрасли Германии также в 1960-х годах, в настоящее время не могут получить никаких дополнительных знаний и опыта в области образования. Im Jahr 2000 bildeten die Wahlmanipulationen erneut Anlass für Deutschland and andere EU-Staaten, ihr Engagement zu reduzieren: Die laufenden Projekte der Technischen Zusammenarbeit wurden weitergeführt, es wurden aber keine neuen Projekte vejekre vere prote vete ve.

Вор дем Hintergrund дер Extrem schlechten sozioökonomischen Ситуация унд дер chronischen politischen Instabilität шляпа умереть haitianische Übergangsregierung им Juli 2004 мит Unterstützung дер Gebergemeinschaft Эйн Rahmenabkommen für умереть Entwicklungszusammenarbeit (Кадровый де Кооперасьон Intermédiaire) für умереть Zwei Jahre бис цу ден Neuwahlen ausgearbeitet. Auch die deutsche Regierung beteiligte sich a diesem Programm. Damit ergaben sich neue Rahmenbedingungen für die deutsch-haitianische Zusammenarbeit.Der Schwerpunkt der Technischen Zusammenarbeit liegt im ländlichen Raum (коммунальный район).

Durch das Erdbeben 2010 wurde das Land vollständig abhängig von internationaler Hilfe. Dabei kam es zu unkoordiniateten Aktionen und auch zur Konkurrenz zwischen einer Reihe von Staaten um politischen Einfluss auf die for für die США Геостратегистская область Инсел. Этва Миллион потенциального американского предпринимателя Wähler stammt außerdem aus Гаити.

Куба Хатте Гаити Шон Сеит Ленгерер Зейт унтерштуц, Вор Аллем Сеит Дем Хуррикан Жорж 1998 год Медицинское дело и судьба Эрдбебен и Гесундхейтсбрюке ауф.Brasilien führte seit 2004 die UN-Stabilisierungstruppe and konnte gewisse Erfolge vorweisen, u. а. bei der Bekämpfung des Drogenhandels, был положительным знаком Beziehungen beider Länder beitrug. Die Beziehungen zu Frankreich waren hingegen nur noch symbolischer Natur und durch Forderungen nach Rückgabe der von Haiti für die Anerkennung des Landes im 19. Jahrhundert и Frankreich gezahlten Entschädigungen angespannt. Diese Entschädigungen hatten zur langanhaltenden wirtschaftlichen Застой beigetragen.

Nach dem Beben stellten die USA u. а. Dach USAid массивный Hilfe bereit und entsandten auch Soldaten. Auch Venezuela versuchte durch Erdöl- und Hilfslieferungen Einfluss zu gewinnen. [69]

Гаити. а. Mitglied der CELAC.

Gesundheitspolitik [Bearbeiten | Quelltext Bearbeiten]

Die HIV-Prävalenz в Гаити в редких случаях 1,9% (1,7% –2,2%) angegeben (2009), аллергены liegen für die Zeit nach dem Erdbeben vom Januar 2010 keine Daten vor.Knapp die Hälfte (46%) аллергик Menschen с ВИЧ / СПИД в Карибском проливе на Гаити. [70] Seit Anfang der 1990er Jahre nahm die HIV-Prävalenz в Гаити от 5,9% и более поздних сроках выпуска. Положительный ответ Entwicklungen sind die ökonomischen und sozialen Auswirkungen von HIV / AIDS wegen des unzureichenden Gesundheitssystems, verbreiteten Armut and der Diskriminierung von HIV-позитивный Menschen groß. [71]

2016 г. betrug die Kindersterblichkeit в Гаити 6,7%.Trosz der großen Problem des Landes konnte die Lebenserwartung erhöht und die Kindersterblichkeit zurückgedrängt werden.

Entwicklung der Lebenserwartung

Zeitraum Lebenserwartung
Jahren
Zeitraum Lebenserwartung
Jahren
1950–1955 37,5 1985–1990 53,7
1955–1960 40,6 1990–1995 55,4
1960–1965 43,5 1995–2000 57,1
1965–1970 46,2 2000–2005 58,3
1970–1975 48,1 2005–2010 60,2
1975–1980 50,1 2010–2015 62,3
1980–1985 51,5

Quelle: UN [72]

,

Гаити — Википедия

Координаты: 19 ° 00′N 72 ° 48′W / 19 ° N 72.8 ° W19; -72,8

Гаити ( AFI : / ai: ti / [4] ) è una repubblica situata sull’isola di Hispaniola, nel Mar dei Caraibi. Un tempo colonia francese, é stata una delle prime nazioni delle Americhe a dichiarare la propria indipendenza.

L’indipendenza dalla Francia fu dichiarata il 1º gennaio 1804.

L’isola, colpita nell’estate 2004 г. dall’uragano Jeanne, nel gennaio 2010 dal secondo terremoto più distruttivo della storia dell’uomo e nell’ottobre 2016 dall’uragano Matthew, vive in uno stato di emergenza umanitaria.В настоящее время он находится на международном уровне в рамках международного сотрудничества, посвященного Бразилии.

L’isola di Hispaniola, di cui Гаитя оккупации, эпоха в происхождении, дагли индигени тайно и арауати. Il 4 декабря 1492 года по Санта-Мария , командование да Кристофоро Коломбо, Sbarcò dove oggi sorge Моле-Сен-Николя: L’intera isola fu subito rivendicata a favore della Spagna.

Il periodo coloniale [modifica | modifica wikitesto]

«Воспроизведение в полном объеме», в том числе и драматический фильм, посвященный индейскому жанру, в том числе и в преемственности.В общем, все, что угодно, больше всего, что нужно сделать, и то, что вы хотите сделать. L’interesse spagnolo verso Hispaniola diminuì notevolmente a parti dagli inizi del sedicesimo secolo, quando огромного риска для argento furono scoperte в Мессико в Персе.

Nel 1606 il sovrano spagnolo ordinò a tutti and coloni di spostarsi nei pressi di Santo Domingo, Capitale di Hispaniola, Al Fine Proteggere La Popolazione dell’isola Dagli Attacchi Dei Pirati.Tuttavia quest permise ai pirati inglesi, olandesi e francesi dibilirsi lungo le coste settentrionali e occidentali ormai abbandonate: в частности, famosa divenne la «Fratellanza della Costa», composta da bucanieri e schiavi fuggiti, i cimar. В частности, Франциск Коминциаронский колонизатор, 1625, Ма Фу соло, 1664, Франция, Франция, Ирландия и Доминиканская Республика Сан-Франциско, Испания. Nel 1697, Испания, Con Tratalato di Ryswick, cedette ufficialmente la porzione più occidentale di Hispaniola alla Francia.La nuova Colonia Fu Ribattezzata Кот-Франсез де Сен-Доминг.

Mentre la parte spagnola dell’isola, corrispondente alla porzione centrale ed landmarktale, эра scarsamente deereta dalla Corona spagnola, la parte франция конобе с периодом экономического процветания, в том числе в виде колонии образовательных учреждений; notevoli esportazioni di zucchero e cacao. La popolazione della colonia эпоха Компоста-да-тре-диверси группи этничи: гли европейский (около 32.000 nel 1790), детективное и политическое управление экономикой, женских дипломов (28000 индивидуальных и деловых миссий, посвященных медицине, определению статуса , статус нижестоящих) и бесконечное представление африканских (бен) 500,000). Gran parte degli schiavi risultava essere nata в Африке и за ее пределами Гаити: основные условия для жизни, естественные и естественные условия жизни [5] . Infine vi erano quelli che, con un termine ringlese, sono noti come cimarroni: экс-скиави сфуггити аи лоро падрони, чививано нелле терре пилавате, полный комплект эстонских и восстановительных дел.

L’indipendenza [modifica | modifica wikitesto]

Toussaint Louverture guidò la rivolta di Гаити по борьбе с коррупцией

Sull’onda della Rivoluzione francese le gens de couleur cominciarono плату за проезд пресс-суль-губернаторский за дополнительную плату.

Nell’ottobre 1790 350 di essi si ribellarono al Governo; il 15 maggio 1791 l’Assemblea nazionale francese concesse i diritti politici tutti i mulatti e i neri nati liberi, senza tuttavia mutare lo , статус di coloro erano ancora schiavi.Il 22 agosto del 1791 г. смотри на эту тему: Кап-Франс (или Кап-Аитьен) и рибеллароно и лоро падрони. La ribellione degli schiavi si diffuse fastamente sotto il comando di Toussaint Louverture. Например, 900

0000000000000000000000000000000000000000000000000000. о.о., 9001 е. И др.

Le forze di Toussaint ebbero la meglio sull’esercito coloniale francese; Туттавия я из-за Schieramenti si Unirono Nel 1794, в seguito all’emanazione di un decto conui il regioluvio rivoluzionario francese abolì la schiavitù.Sotto la guida di Toussaint, il nuovo esercito di Saint-Domingue sconfisse le truppe d’invasione britanniche e spagnole.

Содружество, полученное в связи с этим, не определено в 1802 году, квандо Наполеоне Бонапарт, spedì un nuovo esercito, forte di 24 000 uomini agli ordini del generale Leclerc (marito della sorella Paolina), в порядке, отличном от других. Посвящение Наполеоне и Субито Мальвисто Дагли Изолани, в том числе ре-интродукция делла Скиавито. Изначальное время было получено от Бонапарта, в котором проживает Touissant alla tregua.Tradito e catturato, Toussaint morì poi по-французски. Ciò non fece altro che riaccendere gli animi dei ribelli: Жан-Жак Дессалине и Анри Кристоф, капо-ди-аль-Шрираменти в Лотте, «Решающий вопрос о борьбе с насилием в армии». Nel frattempo le truppe napoleoniche furono bloccate da un’epidemia di febbre gialla scoppiata sull’isola, che provocò anche la morte del generale Leclerc, управляющий делами Гаити, il generale Vimeur de Rochambeau. Il 18 novembre 1803 l’esercito di Dessalines sbaragliò i Francesi nella battaglia di Vertières.

Bandiera degli indipendentisti nel 1803

Il 1º gennaio 1804 Д’Ормай из бывшей Колонии, которая включает в себя индийский язык, диверсифицированную и вторичную историю Америки, а также независимую информацию, дополняющую статистику; Dessalines ne divenne il primo presidente. Saint-Domingue Венна Данке Рибаттеззата Гаити в Осеккио Алла Пополазионе дельи Арауати, и Кати Чиамавано Лизола Айити

La neonata repubblica sostenne la causa abolizionista nelle колония американо овунк фоссе возможно.Губернаторское правительство Гаитиано Симона Боливара, специализирующееся на аппетитных мероприятиях, частное лицо Америки, Латинской Америки. Общеизвестно, что в этом случае Гаити привлекает к себе внимание, что санитарно-гигиенические условия служат для пропаганды и пропаганды делле Ривольте-дельи-Скьяви. Alcuni storici ritengono che la «rivoluzione» haitiana abbia ispirato molte rivolte di schiavi nei Caraibi e negli Stati Uniti. Durante la rivolta molte chiese furono saccheggiate e distrutte e i sacerdoti cattolici dovettero lasciare Гаити, детерминированно-эссеито-дель-кларо, в 1860 годах [6] .Французская национальная федерация риконосцев, индейская полиция, дом престарелых 150 франков за вознаграждение, полученное в 1833 году. Кольпо за экономику изоляции.

Nel 1806 Dessalines fu assassinato durante una lotta di potere con i suoi rivali politici. Гаити Венская дивизия в соответствии со стати: суд и фонд, посвященный Александру Петиону, и его наследие в честь Анри Кристофа.Quest’ultimo fece costruire per sé stesso otto palazzi, tra cui la sua roccaforte di Sans Souci e l’imponente Citadelle Laferrière, la più grande fortezza dell’emisfero occidentale.

Nell’agosto del 1820 Christophe rimase parzialmente paralizzato a causa di alcuni attacchi ischemici. Una nuova ribellione scoppió seguito della diffusione della notizia della sua infermità: il 2 ottobre 1820 la guarnigione militaryare presso Святой Марк, любящий, наставник и генеральный консорциум, управляющий траурным трудом.Кристмас Нелла Читтаделла и qui egli chiese di essere lavato, di venire vestito con l’iniforme militaryare e di essere lasciato соло sulla sua sedia favitaita. Poco dopo il monarca haitiano si suicidò.

Конто-морская жизнь Кристофа Национа Венского юнита с Республикой Гаити, Национальная организация Жан-Пьер Бойер, преемник Петиона. Вторжение бойцов по всей Испании, Сантьяго-Доминго, Риунифандо и Изола-де-Эспаньола: Санто-Доминго и Доминиканская Республика 1844 г., Доминиканская Республика.

L’occupazione statunitense [модификация | modifica wikitesto]

Норс Корсо дель XIX сек иль фе гвидато да уна серия президенти, маджорианза де кари римаза в сольном исполнении для одного непродолжительного периода. Nel frattempo, l’economia finiva col venire semper di più controllata dalleotenze straniere, dalla Germania in частности. В связи с этим существует проблема, связанная с тем, что он является действующим президентом Гийома Сэма, созданного в соответствии с действующим законодательством, с указанием условий вмешательства, оккупация Гаити, 1915 год.

Обязательное введение в общественный порядок, scritta dal futuro presidente statunitense Франклин Делано Рузвельт, электронная система здравоохранения, corvée заявка, полученная в результате взяток с высшей школы. L’occupazione ebbe effetti durevoli nel tempo: per volere degli statunitensi vennero costruiti ospedali, scuole e strade e fu lanciata una campagna che cancellò la febbre gialla dall’isola. Tuttavia l’occupazione определено для форсированного процесса централизованного политико-экономического обоснования провинция Алла Капитал: не является независимым социально-экономическим делом кампаньем, con conguente esodo verso la capitale.В начале и в конце концов, alcuni ribelli, detti Cacos , dieerro vita ad una lunga guerriglia, condotta da Charlemagne Péralte prima e da Dominique Batraviolle poi. Губернаторский гаитянин, Controllato Dagli США, Reagì Creando Una Guardia Nazionale, Divenuta Nei Decenni Successivi L ‘ Армия Гаити , La Quale Si Macchi di Molte Atrocità совершать гражданские преступления.

L’occupazione statunitense terminò nel 1934.

Il periodo dei Duvaliers [modifica | modifica wikitesto]

Bandiera di Haiti nel 1964

Гли стати юнити ласкиароно Гаити Нелле мани делла Миноранца мультиэтника.Нель, 1946 год. Леон Дюмарсай. Эстиме дививен иль примо президент, нативо дель дель Изола, отец 1915 года, вале ужасного положения в обществе. Я согласен с этим, но не в полном объеме, но и в 1950 году, когда я делаю это в 1950 году, и так далее. Губернатор Гвидато да Поль Маглуар.

Nel 1957 г. il dottor Франсуа Дювалье («Papa Doc»), выступающий в seguito alle prime elezioni на протяжении всей жизни в Гаити.Молти ритенгоно че эсито дель вото стато маниполато дальсесито. Нель 1964 года. Президент США и его президентское управление с волей в руках, в том числе как «Национальная федерация искусств», «Национальная полиция США», «Тонтонские макуты» («Достигнутые правовые основы мира»). l’uomo nero. Организационные сборы и критика в реальном маштабе времени для меня, в том числе и в политическом, и в политическом, и т. Д.Alla sua morte nel 1971, Duvalier padre successe il figlio diciannovenne Жан-Клод Дювалье, сопутствующее «Baby Doc», в качестве нового президента. Нынешний режим показывает, что все идет по плану 1986 года, в том числе в периодическом режиме агитации.

Il movimento cattolico продемократическое [модификация | modifica wikitesto]

Прекрасный режим ди Дювалье. Фигурное комьюнитиальное вознаграждение и бесплатное промоушен для Даллации. Место действия и раффузато, визитная карточка папы Джованни Паоло II, 1983 год, начало и время года, произношение и общие условия. Molto Decisa: «Le cose devono cambiare qui!» [7] .В 1984 году началось регулирование и регулирование в сфере образования, в том числе и на Международном конгрессе Гаити, в рамках подготовительной программы, касающейся беспристрастного и беспристрастного процесса.

L’epoca di Aristide [модификация | modifica wikitesto]

Nel 1991 il ведущая carismatico Жан-Бертран Аристид Венне Элетто-президент, мафу, посвященный стату, доп. Seguirono tre anni segnati dal brutale controllo di una giunta militaryare.Nel 1994 linintervento statunitense riportò Aristide al potere e uno dei suoi primi atti fu lo lo scioglimento dell’esercito, принимающего решение без каких-либо ограничений. «Эверо, президент Франции, Гаити и Национальная комиссия по борьбе с коррупцией в Нидерландах», «Соло допинг че ле организационные пополарии Эрано, штатный сотопост в Вашингтоне; Национальная администрация клинтонских и политических исследований на Гаити 160 000 страниц документов, подтверждающих статические и творческие навыки; Квесто, вторая организация Human Rights Watch «per evitare imbarazzanti rivelazioni» sul coinvolgimento americano con il mode che aveva attuato il colpo di stato.» [8] [9] « Всеобщая необходимость в дальнем фронте президента США Аристида и демократического общества и капитализма », приезжайте в Вашингтон с ужасным чувством. » [9] «Новая губернаторская [ди Аристидия] га довольна и демократически демократична и реформистична, в том числе и в Вашингтоне и в Вашингтоне, и в США, и в 1990 году. оттенок иль 14% дей голос.» [9]

Nel 1996 ad Aristide successe il suo alleato nonché ex-primo ministro Рене Преваль. В настоящее время он является Президентом Демократической Республики Беларусь, в которой он проживает, и в то же время представляет собой бесплатное и понятное пособие, в котором говорится о том, что он должен быть в высшей степени свободным. Информация о предшественниках и законах естественных дел, связанных с этим, депозите, импозантности и способах проникновения в суть вопроса о продлении срока действия мандата.

Elicottero cileno appartenente alla missione ОНУ МИНУСОН, 2006 год

Aristide tornò al potere nel 2001, доп. Un voto che fu boicottato da molti suoi rivali che acusarono il suo partito (Fanmi Lavalas) di aver falsato and voti di una predente elezione del senato. Aristide negó le imputazioni e sua volta обвиняет и suoi avversari di essere sottomessi all’influenza americana e di aver tramato all sue spalle.Начиная с 14 ноября 2003 года, описывается, что происходит в Кьезе-Каттолика, где он находится в Мальконтенто, США, в США, и в других странах. Cercò di consigliare il лидер nel «favire riforme демократическое» Senza compromettere la sua лидерство o scatenare altre violenze [10] .

Ср. 2004 г. губернаторство Аристида, посвященное обществу рибеллы, арабского языка и искусства, предшествующее предшественнику президента и партийное управление.Dopo Questo episodio un altro cablogramma [11] rivela come per il prelato locale la partenza di Aristide fosse stata «la scelta migliore». Quando quest lasci il il paes, molti membri del suo Governo cercarono rifugio all’estero o favirono nascondersi, mentre ancora una volta gli Stati Uniti intervenivano facendo sbarcare i морской Порт-о-Пренс. Dopo la fuga di Aristide, Boniface Alexandre, суд капо-делла-корте-супремы, президентский совет от имени президента США, Канада, Франция и Франция.

Le nuove elezioni del febbraio 2006 г. Ханно Портато Рене Преваль президент Республики Риелто. Dopo le elezioni del 2010, Presidente и Divenuto Мишель Мартелли.

Il terremoto e l’epidemia di colera del 2010 [modifica | modifica wikitesto]

Il 12 gennaio 2010 alle ore 21:53:09 UTC (16:53 ora locale) un violento terremoto di magnitudo 7,3 M вес {\ displaystyle M _ {\ mathrm {w}}} Сегито да нумерация реплики M вес {\ displaystyle M _ {\ mathrm {w}}} , colpì l’entroterra di Haiti in prossimità della capitale Порт-о-Пренс [12] [13] .

Обозначения, относящиеся к разным временным показателям, с указанием срочной периодичности, с указанием сроков, с указанием количества и различий между ними, составляют 500 000 [14] 15] . Secondo la Croce Rossa Internazionale il terremoto avrebbe coinvolto pií di 3 milioni di persone [16] e 222.517 (bilancio ufficiale del 24 febbraio 2010) [17] человек sarebbero rimaste uccise e 300.000 ферит [18] . Molti edifici della capitale, compresi i quattro ospedali cittadini [19] , Il Palazzo Nazionale e la sede del parlamento (Assemblea nazionale di Haiti) [20] , la cattedrale [21] , миссия четвертого поколения ди миротворчество МООНСГ [22] , andarono distrutti o furono gravemente danneggiati.

Dieci mesi dopo la situazione et ulgmenmente a causa di un’epidemia di colera che si diffuse tra la popolazione haitiana e che comportò altri casi di morte.

Устав военного времени [модификация | modifica wikitesto]

«Временные перемены», сборник документов, административный и административный дворец, оккупация и развитие США, США, США, США, США, США, США, США. I морской appartenenti alle forze armate statunitensi аммонтавано а 10.000; Avevano il compito di pattugliare la zona [23] [24] [25] .

Dopo le elezioni presidenziali del 2011 il paese fu Governato da Michel Martelly. Un Cablogramma di WikiLeaks [26] рис. И периодических данных, в том числе и в целом, и в других странах. В поисках рациона фу ордината аль пределато ю вичино ди конвинцерло — взгляд лонтано даль паесе.

Гаити и иль паес мено свилуппато дэлэмисферо сеттентрионале и уні дей пів повери аль мондо.Gli Indicator Economici e Sociali Mostrano приходят на Гаити, где-то в 80-х годах, в Украине есть все, что нужно, чтобы увидеть, как они живут, в прямом эфире из Reddito Molto Bassi.

Secondo il Fondo Monetario Internazionale nel 2012 il PIL nominale consisteva in 7,9 milardi di Dollari USA, далее il PIL a parità di potere d’acquisto amamtava a 12,8 miliardi di Dollari. Il PIL pro capite nominale si aggirava 759 долл. США, мене quello a parità di potere d’acquisto 1,229 долл. США [2] .

Гаитя занимает 153 место в 177 классах в базе данных по индейскому языку. Примерно в 80% случаев, когда они живут в единственном числе, в 54% случаев, когда это происходит в долларах и в целом, они находятся в полном объеме, но не в полном объеме.

Гаитянский ритуал в форте ритардо в прессе тут инди индики ди свильпупо в конфронто и паре делла зона карибика и алла Репубблика Доминикана, разделение на Гаити и территории острова (Испаньола).Это означает, что вы должны зарабатывать деньги, не выходя из дома, а потом зарабатывать деньги в любом случае, в одиночку, с 3% -ной долей попечителей. Anche la mortalità infantile, che nella Repubblica Dominicana colpisce 31 bambini su 1.000 nati vivi, ad Haiti ha una consistenza più che doppia (74 ogni 1.000 bambini nati vivi).

I disoccupati di Haiti rappresentano oltre il 60% della popolazione e sul paese grava un pesante debito.

Квази иль 70% дегустации и имперского картофеля в сельском хозяйстве, в том числе в натуральном выражении, за несколько лет до конца года.Lindustria riveste un ruolo assolutamente marginale mentre i servizi, il turismo in specialolare, coprono il restante 30% приблизительно экономическая оценка. Гаитянское соглашение не только в течение последних десяти лет, но и во многих других областях.

Durante le amministrazioni Aristide (secondo periodo) e Alexandre-Latortue, le difficolta riscontrate nel raggiungere accordi con with finanziatori internazionali hanno negato ad Haiti gli aiuti di cui il paese aveva fortemente bisogno.Все остальное не только экономическое, но и более широкое, 90 лет, политическая и социальная политика Гаити. Sebbene vi fosse una situazione di reltiva stabilità sotto i Governi del Fanmi Lavalas, ciò non é bastato per convincere gli investitori stranieri a impiegare i loro capitali nel paese.

Di Conguenza, Гаити негры ультими 20 лет [ год назад? ] га в период экономического развития, дефицит консистенции, дефицит коммерческих отношений и повышение уровня инфляции.Gli studi Hanno Inoltre Dimostrato Che Il Flusso Di Riserve Dall’estero, Almeno Per Glí Ultimi Cinque Anni [ год назад? ] , ä rappresentato soprattutto dalle rimesse della consistente comunità haitiana espatriata e dalle tasse sulle telefonate dall’estero.

Dopo una recessione culminata nel 2004, si é verificata una lenta ripresa interrottasi perónel 2008 и seguito di pesanti scontri di piazza, limitando così la crescita all’1,3%.

Nel 2009 в течение последних двух лет.

Dalla sesta rasggna valutativa, Publblicata sul sito del Fondo Monetario Internazionale il 4 febbraio 2010, si ha una visione Generale dell’anno fiscale 2009 (итоги 30 сентября 2009 года), независимый экономический анализ 2010 года colpito tutto il mondo, la crescita Economica di Haiti é stata positiva (2,9 per cento), mentre l’inflazione è scesa a settembre a –4,7 per cento, riflettendo la diminuzione dei prezzi dei prodotti alimentari locali e internazionali.Il disavanzo di bilancio и rimasto contenuto (4,4% дель Пил). Nel settore finanziario, кредит и депозиты, аранжировка, гарантия алле банче форти гвадагни. Questa Performance Positiva dell’economia haitiana è Continata Anche Nel Primo Trimestre dell’anno fiscale 2010 (ottobre-dicembre 2009). Le proiezioni, in effetti, Indicavano per il 2010 una previsione di crescita positiva del 3,6% e un’inflazione annuale dell’8%. Il 12, 2010 г., 2010 г., месо в «Pesante Cristi Tutto Quest Buon andamento Complessivo», «Condanni Gravissimi Anche Alle Alle Infrastrutture Della Capitale», Порт-о-Пренс, [27] .

Гаити и дивизия в 10 разрядах, 41 округ е 133 comuni, che rappresentano, rispettivamente, il primo, secondo e terzo livello di suddivisione amministrativa.

Гаити Ривендика-ла-Вичина-Изола Навасса ( Навасс , на французском языке). Le rivendicazioni haitiane si basano sul trattato di Rijswijk del 1697 tra Francia e Spagna, в базе al quale alla prima veniva riconosciuto il автономо della porzione западная часть Испании, испанская провинция (территория естественного права, национальное образование) Квали Навасса.Закон о правах на острова Гуано, принятый в 1856 году.

Демография [Модифика | modifica wikitesto]

Гаити около месяца милосердия. Malgrado una densità molto elevata (360 аб. / Км ²), распределенное делом пополазоне и сильным энтерогенией: gran parte degli haitiani vive nelle città, nelle pianure costiere e nelle valli. Около 98% всех африканских стран. Il resto della popolazione è formato da mulatti e da sparuti gruppi di europei levantini (vale a dire libanesi siriani).

Lingue [Модифика | modifica wikitesto]

La lingua ufficiale и французский, в частности, в современном стиле. 10% della popolazione a causa dell’alto tasso di analfabetismo. Всеобщее признание, в том числе и естественное, семейное, творческое и творческое ( креативное, ), высшее профессиональное образование, эволюционирующее от родства, не изменяющее, даже не так, африканские.

Religione [Модифика | modifica wikitesto]

Il cattolicesimo é la вероисповедание Стато, professata dalla maggioranza della popolazione.Туттавия си стима че иль 20% дегустаиаиа си протестант (различные деноминированные фракции: Конвенция Баттиста ди Гаити, Гли Авентисти, Кьеза ди Дио, Кьеза дель Назарено, Эпископали, Миссионет) Суд ди Гаити).

Molti haitiani praticano, spesso congiuntamente alla faithe cristiana, il vodoun (meglio noto come vudù o voodoo ), производная от африканских и традиционных африканских стран.

Университет [Модификация | modifica wikitesto]

Una delle più античный и университетский университет Гаити и Университета им. Гаити, фонд 1820

Produzione letteraria [модификация | modifica wikitesto]

Tra i poeti e scrittori haitiani bisogna ricordare la figura del poeta Антуан Дюпре, nel XIX secolo, e, tra il XX e XXI secolo, degli scrittori Jacques Roumain (1907-1944) e Louis-Philippe Dalembert (1962-).

Patrimoni dell’umanità [модификация | modifica wikitesto]

Гаитянская школа подарков и конференций, в которой участвуют Листа деи патримони делл УНЕСКО:

  1. Parco storico nazionale: la Cittadella, il Sans Souci, Ramiers (1982)
  1. ^ ( EN ) Темпы роста населения, su CIA World Factbook. Гаити. Un terremoto che persiste da due secoli , di Eriona Culaj, pp. 177-178 . (www.luogolibero.eu Archiviato il 2 апреля 2010 года в Интернет-архиве.).

Bibliografia sulla rivoluzione di Haiti [модификация | modifica wikitesto]

  • Мэдисон Смарт Белл, Quando le anime si sollevano , Alet, 2004.
  • Мэдисон Смарт Белл, Il Signore dei crocevia , Alet, 2004.
  • Madison Smartt Bell, Il Napoleone Nero , Alet, 2008.
  • Массимилиано Санторо, «Il tempo dei padroni: gerarchia, schiavitú, potere nell’antropologia di antico mode» (Гаити 1865 — 1805), Franciangeli, 1998.
  • C.L.R. Джеймс, Я Джакобини Нери , Фельтринелли, 1968.
  • Роберто Кальеро и Франческо Ронзон, Spettri di Haiti. Dal colonialismo francese all’imperialismo americano , Ombre Corte, 2002.
  • Питер Лайнбо и Маркус Редикер, I ribelli dell’Atlantico , Feltrinelli, 2004.
  • Изабель Альенде, L’isola sotto il mare , Feltrinelli, 2009.
  • Марко Белло, Алессандро Демарки: Гаити, L’innocenza violata, Infinito Edizioni, 2011 ISBN 978-88-89602-97-3

Фильмография [модификация | modifica wikitesto]

«Агроном », документальный фильм Джонатана Демме, «Ракконта-ла-вита-ди-Жан-Леопольд Доминик», фонд радио «Гаити-Интер», «Первый взгляд», радио, независимое радио Гаити.

Bibliografia sull’economia di Haiti [modifica | modifica wikitesto]

  • Карта Гаити, Су-Элахмад.ком.
  • La nazione più povera delle Americhe, в Il Sole 24 Ore, 14 gennaio 2010. URL consultato il 6 giugno 2015 (archiviato dall ‘ url original il 9 giugno 2011) .
  • Эриона Кулай, Гаити. Un terremoto che persiste da due secoli, Torino, Seneca Edizioni, 2010, ISBN 978-88-6122-208-3.
  • Марко Белло, Алессандро Демарки: Гаити, L’innocenza violata, Infinito Edizioni, 2011 ISBN 978-88-89602-97-3
  • Sito ufficiale, su primature.gouv.ht. Modifica su Wikidata
  • Гаити, в Dizionario di storia, Итальянский институт энциклопедии, 2010. Modifica su Wikidata
  • ( IT , DE , FR ) Гаити, su hls-dhs-dss.ch, Dizionario storico della Svizzera. Modifica su Wikidata
  • ( EN ) Гаити, Британская энциклопедия, Британская энциклопедия, Modifica su Wikidata
  • ( EN ) Гаити, в католической энциклопедии, компания Robert Appleton. Modifica su Wikidata
  • Scheda di Haiti dal sito Viaggiare Sicuri — Сито курато даль Министрэо дельи Эстери и дал’АСИ
  • Посещение Гаити — Министр туризма Турито Гаитиано (Inglese)
  • ВЕНЕГОНИ, Джованни, «Группа информации», св. Студия истории современного: Storia transnazionale e проспективный transnazionali nell’analisi storica , № 6, 2, su studistorici.com. URL consultato il 2011 .
  • ( EN ) Mappa di Haiti, su elahmad.com.
  • ( EN ) Фото ди Гаити [ collegamento interrotto ] , su secure2.pbase.com.
,

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *